Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дуго је пућкао и мислио, а после опет отпочне монолог свој. — Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?! То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам! Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...