Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Или нешто што се указује иза усијане ивице облака? Је ли то нешто што гори? Нешто што цвета? Да л се то цвеће бере машицама? Ил је то нека ветрина, која везује и развезује ђавоље репове?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ово је — вели — глава каквих мало има. Није се она родила да бере кудјељу. Него ти њу дај даље у школу. — Не чу ти, оче владико, свршила је!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од садиплатна пут. Ој, збогом, красна душо, Па срећна довек буди.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи. — Како вам се сад допада моја Савка? — Изгледа као богиња!
Сирота Алка иде у башту да тражи љубичице. Почетак ускршњег поста. Цвет љубичице, дика мирисног пролећа! Алка бере љубичице, кити се крином њеним и уздише.
Како јој лепо стоји тај плави крин на прсима спрам белог лица: парче неба спрам беле зорњаче. Кад љубичицу бере, тихо но из срца попева: „Љубичице ја бих тебе брала, Немам драгог, коме бих те дала.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А ти, сунце, опета ограну? А ти, данче, опет свету свану? Ајде, цвеће, па увени брже, Када ње ту, да те бере, нема; А ти, зоро, што се из сна трже, Спавај, дремај, кад и она дрема; А ти, сунце, не сјај мојој муци, Веће
О како лаор мирис краде! — Јер липа доста тог имаде. Итд. у мисли иде к Стражилову, онде пије воде, бере цвеће, етц., етц. — Потом сиђе са брда, и пође да се опрости са друговима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Слушам вику другова, где ме зову да идемо на реку и сечемо зелене врбе. Видим мајку, како погурена иде по башти и бере разне траве, па све то са ускршњим јајем и сребрном парицом меће у чанак воде под бокор ружâ. Сутра је Ђурђев-дан!
крблу, заврнуо рукав на кошуљи и муља грожђе што му жене сипају из својих корпâ грдећи сваку што поред грожђа бере и сухо лишће.
Вичу на њу што неће да бере. Воли да носи корпе, да истрчава на пут, гледа, обзире се, па да после утрчи у виноград преко јендека вијући се и
Одједном зашушта нешто иза мојих леђа. То је била Циганка и већ се сагла те бере. — Шта ћеш? — викнух. — Косирче да ти продам! — пожури она и приближи ми се. — Нећу. Иди. — Да ти бајем, ако хоћеш.
дувана помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је нисам смео ни да опоменем да много не бере грожђе. Одох до вишње, наслоних се на њено стабло са испуцаном и савијеном кором.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На то ће рећи најстарији син: — Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере. И кад се смркне, он отиде под јабуку, па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад
време да се виногради беру, види човек где сви људи одоше у бербу, те и он натовари кацу на кола, па оде у виноград да бере.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Маман тера маторог да јој бере цвеће као некада, раније, док је још барио све у шеснаест. И баш кад састављам тестамент умирући од досаде, бакутанер
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шклопоће, дрчи отпадак смисла опанак крпљен: праслика трења земље и звезда, Србија с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу стварности мучне, чија се брља оцећа
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
сурови горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере; И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Нит’ је иње, нит’ бело ковиље, Већ се бели на куму кошуља. 77. Ој невене, мој невене! Благо томе ко те бере, И ја бих те млада брала, Али сада немам када, Ја се млада на пут спремам, Туђе дворе дворовати, Туђа баба бабом
Дјевојка га оком запалила, Еј, чарним оком кроз срчали пенџер. 143. Ђевојчица пелин бере, перин дивој, Мимоходи дробну ружу, ах јади мој’, “Што, ђевојко, пелин береш, перин дивој, Мимоходиш дробну ружу,
Пије ли се ладна вода бистра студена? Бере ли се струк босиљка зими зелена? Љуби ли се дилбер Мара б’јела румена?“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах
“ 207. Вишњичица род родила, Од рода се подломила, Нема нико да је бере, Него момче и девојче; Стидње момче, нег’ девојче, Испод стида проговара: “Дај, девојко, једно око.
— А гди ти је твоја мајка? Не било ти је! — Ено ми је у градини Гди невен бере; Увенуло њено срце, К’о што је моје! А моје је увенуло, Већма не може. 215.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али је он, и тада, у знак пркоса, носио на глави бере баскијско. Испунио је своју судбину на улицама Београда. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О ПЕСНИКУ Кад би ова антологија обухватала
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе.
— Где је реч, ту је и образ. — Ђе је образ ту је и душа. — Образ и душу сваки за себе бере. — Образ је мучно стећи, а лако изгубити. — Човек све дава за образ, а образ ни за што.
4 Цуцу, роде па роде, Ујак бере јагоде. Јагоде се румене Кано ружа у мене; Јагоде су слатке, Јеле би и патке; Гле, како су зинуле, Не би л’ коју
— Мен’ су жене потвориле, Да сам њима сир изела: Сир ли би, хлеб ли би, Моме зубу меко би!“ 5 Бере уја јагоде У шарену мерицу; Отуд иде лисица, Па превали мерицу. Стаде уја плакати.
5 Купус бере ага Асан-ага У Мостару на сред Сарајева, Из Беча га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро
(Петао) 152 — Не има руку, а љешњаке бере? (Веверица) 153 — Ни везено, ни решено, свукуд златом нарешено? (Змија) 154 — Ни ранар, ни видар, а свакоме крв
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” На то ће рећи најстарији син: „Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере.” И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад
се једно другоме, па му ђевојка рече: „Моли Бога ђе се моја матер није дома намјерила, него пошла да биље кроз гору бере да њим младиће замађијава и у звјерад претвара, као што је учинила свијема онијем који су ме просили и тебе умало не
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја... — А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра. — Вире ми, није лоше!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хтео је имање да стекне: из своје ливаде да храни коња што га јаше и са својих њива да бере хлеб за себе и синове, јер су сељаци гласно говорили да је цело Василијево имање ножем и секиром стечено.
Он бере дукате себи, броји их, да му само они буду у глави, да види само жуте гомилице које оставља за собом, по ливади.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је ујутру свануло, уђе у башту једна врло лепа девојка и почне да бере цвеће. Петар је гледао у девојку, а кад је ова поред њега прошла, он онда скине капу да га види кад се натраг врати.
На то ће рећи најстарији син: — Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере. И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи па кад се
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Ћипико, Иво - Приповетке
Марко их бере и даје Божици. — Не штеди их! — вели јој и, смејући се, залаже њима. И, једући, угледаше црквицу између мрких високих
Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра. Чуо је са прозора викача сладоледа и лимунаде, а није смео да се њоме
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Та се одлука на време објављивала и после завршнога дана било је допуштено да у туђе винограде улази ко хоће и бере колико може, па чак и стоку уводи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А зашто си пустио браду? — За прилику... Тако, како је кад згода. — Танасије извади из џепа француски бере и натуче га на главу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од сади-платна пут. Ој збогом, красна душо, Па срећна довек буди, И одјек сродних груди Јошт
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У песми из рукописа непознатог Пераштанина "Ђевочица пелен бере... мимоходи дробну ружу" и двоструком симболиком - радње и значења - открива своје душевно стање.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
корен (из србуља, в. Софрић, 147). К. се сади по баштама на Цвети (СЕЗ, 19, 40). У пољу бере се на Биљани петак (ібідем, 47).
За ово идентификовање говоре извесне чињенице: 1) богиша бере се, и носи у цркву на благослов, на Спасовдан, а тај дан (или неки из те сезоне) могао је некада припадати Перуну; 2)
Од п. прави се с медом мелем кад је пресечена мишица (ібідем). п. се бере у Међудневице (СЕЗ, 19, 13). »Девојка је дивља п.« (у народној песми, СЕЗ, 16, 309).
»Бабу с јарцима«, из фебруара, Бабу Коризму, бабу из карневалских дана, в. ГНЧ <42, 1932, 189, 222>). Бере се ритуално на Ђурђевдан (СЕЗ, 16, 134). На Цвети девојке је преносе из шуме у своју башту (СЕЗ, 19, 40).
мажу сисе (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 181), или се ставља на врата од штале (ібідем, 180). Бере се на Биљани петак (СЕЗ, 14, 57). ВРБА Wеіде (ѕаліx). Врба. Реч је прасловенска. Упор. Шулек, Рад, 39, 13.
Нарочиту супранормалну снагу има з. који се бере на Биљани петак и уочи Ђурђева дана (СЕЗ, 14, 57; 19, 47; 53). То брање има ритуалан карактер, и, колика је вредност з.
То брање има ритуалан карактер, и, колика је вредност з., види се из тога што се, иако се том приликом бере и много других билака, то идење зове идење у здравац (цф. СЕЗ, 19, 121; БВ, 9, 183; в. и мало доле). З.
3лат(н)оглав, златоглавак, златоглавица, воловски реп, краљево копје (в. Софрић, 101), трава од жуча (ЖСС, 118). Бере се и на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121, Левач), и уочи Ђурђевдана (ЖСС, 118, Шабац), и мећу га у омаху, којом се,
У венце уплићу и бели лук, који је после лековит. Плетући те венце, певају овако: »Ивањско цвеће, петровско, Иван га бере те бере, Мајци га меће у крило, А мајка Петру на главу« (ЖСС, 133; Беговић, 123; ЗНЖОЈС, 5, 278).
Плетући те венце, певају овако: »Ивањско цвеће, петровско, Иван га бере те бере, Мајци га меће у крило, А мајка Петру на главу« (ЖСС, 133; Беговић, 123; ЗНЖОЈС, 5, 278).
(ГЗМ, 19, 235). ЈОРГОВАН Фліедер (ѕyрінга вулгаріѕ). Јоргован: јаргован; јергован; љиљак (Софрић, 134). Бере се, уочи Ђурђевдана (понекад и пре сунца на Духове, или на Цвети), као »лековита« биљка, и њиме се ките прозори и
, 139); о свадби њиме се кити бардак с ракијом (іб., 168). К. бере се на Крстовдан и са босиљком и чубром у води, даје породиљи да пије, да би се »раскрстила« бремена (іб., 65).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
тамо сурови горштак се вере, Слушајућ срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере, И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас У мени душу стреса, кô лахор што стреса
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Са орахом се бактала још неку годину, па га је онда уступила аласу да га он бере, а род дели с њом попола. Жена аласова јој је, за то, како кад, дотурала мало ручка, мало колача.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1912. ЛЕПТИР У врху села Јела Козлиће пасе и све се вере, Савија гране И с гране бере Лешњике ране По брегу. Гле! откад пахуља снега На лесковоме листу? Није.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ако бере Грке и Бугаре, и терзије, своје руветлије, који носе свилу н кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дука
носе свилу н кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дукате, ту ће бити шићар за хајдуке; ако л' бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане, ту ће бити мука за хајдуке.
Ал' је Марко милостив на бога, а жалостив на срцу јуначком: пусти вилу у планину живу. Биле бере по Мирочу вила, биље бере, често се одазива: „Сад ћу доћи, богом побратиме!
Ал' је Марко милостив на бога, а жалостив на срцу јуначком: пусти вилу у планину живу. Биле бере по Мирочу вила, биље бере, често се одазива: „Сад ћу доћи, богом побратиме!
господаре, а највише зета поносита; а слуга им једна вино служи, служи вино једном купом златном, златна купа девет бере литар'; ја да видиш друге ћаконије, ћаконије, млоге госпоштине — како, брате, ће је царевина!
је у бијели Жабљак, и ја ћу те, брате, даривати: даћу тебе двије чизме блага, и даћу ти моју кулу златну, која бере девет литар’ вина, што ј’ од сува саливена злата; и још ћу те, брате, даривати: даћу тебе суру бедевију, бедевију што
Ако бере Грке и Бугаре, и терзије, своје руветлије, који носе свилу и кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дука
носе свилу и кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дукате, ту ће бити шићар за хајдуке; ако л' бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане, ту ће бити мука за хајдуке“.
Ал' не бере Грчићу Манојло, он не бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане; већ он бере Грке и Бугаре
Ал' не бере Грчићу Манојло, он не бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане; већ он бере Грке и Бугаре, и терзије, своје
Ал' не бере Грчићу Манојло, он не бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане; већ он бере Грке и Бугаре, и терзије, своје руветлије, који носе свилу и кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте
Тад се врну Новаковић Грујо, и отиде у Стару планину, те казује Старини Новаку каке Грче сабира сватове. Тада бере Старина Новаче, бере Новак кићене сватове, све сватове из горе Хајдуке: кума куми Бороја хајдука, старосвати Средоја
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А где ли је и та новина постала и остала да један служи а други да бере плаћу? И хоће л' то који господар учинити и дати? А нашло би се ко би и туђу плаћу преузео!
Овце се они зову, а не пастири, те вуна се ш њих скида, млеко, масло, сир бере се често. Ја свештеному реду који су се људскога метежа одрекли и Богу су се на службу сами од своје им воље обрекли,