Црњански, Милош - Сеобе 1
који је био истурио своје претходнице на Рајну, до Штукштата, под командом генерала фелдмаршала барона Јохана Леополда Беренклау.
до мале варошице Штукштата, на Рајни, где су га већ чекали у логору ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта Јохана Леополда Беренклау, заповедника целокупне претходнице.
шумама, на десној обали Рајне, испод Мајнца и Вормса, војска ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта барона Јохана Леополда Беренклау, страшнога победиоца Баварске, кога Карло Лотариншки одабра, нарочито, за извршење упада.
Али ако ту војску није марио Карло Лотариншки, волео је барон Беренклау, који је са њом упропастио Баварску, покоривши земљу супарника Марије Терезије, те постао љубимац ћесарке.
Зато је Беренклау, и само зато, одговарао охоло на Двору, кад би му неко подругљиво рекао: „Ваши пандури“ – „да, моји пандури.
“ На збабаном лицу фелдмаршал‑лајтнанта барона Беренклау, као у старог попа, било је вечито бледило. То лице се није никада смешило, на њему је био остао траг свега што је
Исакович не само да није престигао, на последњем делу пута, остале, него је чак задоцнио три дана. О њему је Беренклау имао одличних вести и из Енгелштата, и из Граца, и из Печуја, од Комесара, који је о Дунавском полку написао, оштрим и
Ђак језуита, са врло презривим мишљењем о шизматичком свештенству, које је имао у војсци, барон Беренклау прочитао је сав тај извештај олако.
Исакович, цењен у војсци, доводио му је триста бираних војника, које је хтео да употреби нарочито при опсадама, и Беренклау није мислио да му ускрати чин потполковника, ако не погине.
План за напад, који је Карло Лотариншки сматрао за свој, имао је Беренклау готов. Хтео је једним немогућим упадом с бока, узевши Мајнц, да дуж Рајне, узме Вормс и Шпајер, и фор Сен Луи, и
заноћи са пуком, прву ноћ, у једној шуми, из које се видела варошица Штукштат и Рајна, са једним рукавцем, који је Беренклау одабрао за место где ће прво да се удари. А иза њих, у даљини, брда.
Из тршчака излетаху роде, а жабе крекетаху и хујаху сву ноћ. Но тек што поче да свиће, пројаха крај њих Беренклау, као вештац, и даде заповест да их буде и одведу иза шуме, под неке брежуљке, на преглед.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
стога се печујски бискуп, војни комесар у Печују (Клајн, како стоји у првој верзији, а и код Пишчевића), барон Леополд Беренклау, заповедник аустријске војске Карло Лотариншки, па и мајка принцеза са сином Евгенијем Виртембершким, по правилу