Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А што си ми невесела — уста медена? — Што не береш? — чух иза мене глас мек, дрхтав и врео. Сав се запалих, али ипак нећу да се окренем, већ одговарам тупо: — Па шта
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Море није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе, лепше од свију нас. Сељак послуша село.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
143. Ђевојчица пелин бере, перин дивој, Мимоходи дробну ружу, ах јади мој’, “Што, ђевојко, пелин береш, перин дивој, Мимоходиш дробну ружу, ах јади мој’?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
На убоје и чиреве стављаш боквицу, је ли тако? ДРОБАЦ: Боквицу. СОФИЈА: За жутицу береш раставић и смиљ! Ко има срдобољу — даш му гороцвет, копитњак, орахов лист!
Плаво, љубичасто, жуто, бело, црвено, златно, рецкасто... целог лета и јесени по планинама береш лековито биље... Нешто сушиш на сунцу, нешто на промаји, нешто на месечини... И сви од твога биља оздрављају!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛXXX ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те У твојој башти ја те видјех јуче Гдје береш крупне распукле гранате. Мила к'о златно небо после туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче.
Гди је клетва, гди је?... Вај! вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. А. Шантић ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Море, није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе лепше од свију нас. Сељак послуша село.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала, Бујну косу кад пргаво сама сплећеш, Кад у врту береш ружу што је цвала, Ружу береш и на груди своје мећеш, Кад хаљину своју држиш с пуно поште, И ти прсти, и те руке — да
Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала, Бујну косу кад пргаво сама сплећеш, Кад у врту береш ружу што је цвала, Ружу береш и на груди своје мећеш, Кад хаљину своју држиш с пуно поште, И ти прсти, и те руке — да л' си знала, Кол'ку радост
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— »Ће це намери за браћу,« докторе. За това ич брига да му не береш! Оно ни из »комуне« нема пута за у главни штаб и међу орденлије, па мене, ето, ветар опет донесе међу вас.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1909. ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те. — У твојој башти ја те видјех јуче, Гдје береш крупне распукле гранате.
Гди је клетва, гди је?... Вај, вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. 1910.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!
— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша. Ама цврст да је, бата да је... — Ти ич бригу да си не береш за тој! Знам си једнога, Ставре јаре се вика... Антика кочијаш!... у свашто се разбира.