Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
владику, и кажи му, ништа не затаји, да сам се ја на смрт разбољео; пак оданле окрени хинтове, трчи брже мјесту Беркасову, те ми зовни моју стару мајку, стару моју мајку Анђелију, ал̓ њој немој право казивати, да сам се ја на смрт
дивну Крушедолу, те казује Максиму владици да се Јово на смрт разбољео, пак оданле окрену хинтове, оде право мјесту Беркасову, те казује мајци Анђелији: да се Јово на војску опрема преко мора за девет година, пак је зове да га благосови.