Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је гроф Фермор решио да крене на Берлин, Ђурђе је већ био потполковник, дебели, центнер, како су то, росијски, звали.
Та армија ће, после седам година, ући у Берлин и нарасти на 300.000 људи. За оно доба, невиђену војску. Могла је тада да освоји Европу.
000 људи, који ће се Русима придружити, напуштен је. Решено је да се пође на Берлин! Исаковичи о свему томе ништа, те зиме, још нису знали. Мало се зна о прошлости, мало се и може знати.
Било како било, септембра месеца поменуте године, у војеном савету, гроф Фермор се решио да иде на Берлин! У том походу, Трифун је постао пуковник, Ђурђе је изгубио ногу до колена, Петар се прославио заробљавањем
Смрти појединаца, порођаји, животи појединаца, смрти! Турски ратови се, међутим, наставише, и после похода руског на Берлин, у који су Руси ушли. Костјурин, у Кијеву, би, и прође. Хорват је негде завршио, у затвору.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1845. оде на студије у Берлин и 1847. постане доктор филозофије. 1847. отворио је српску штампарију у Новом Саду, улази у политику и јавни рад.
1850. берлинска Академија изабрала га је за свога дописнога члана; 1854. и 1856. ишао је у Берлин. Од 1859. до 1861. неколико пута је долазио у Србију. 1861.
1872. отишао је, као државни питомац, на медицину у Берлин. Учио је код Вирхова, Хелмхолца, Ди-Боа Рејмона. 1876. био је као лекарски помоћник у дринској и тимочкој војсци. 1879.
Поред докторске дисертације Еxперіментале Беітрäге зур Wіркунг деѕ Qуецкѕілберѕ (Берлин, 1879), објавио је неколико популарних медицинских списа и реферата по српским листовима. ОСНОВНЕ ДУШЕВНЕ ОСОБИНЕ.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ Већ неколико дана радио кркља да је Берлин пао и Њемачка капитулирала. Рату је крај. Тамо негдје, у срећнијем свијету, слави се побједа, пије се пиво и хармоника
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у Камбеловој књизи о животу Максвела у часопису ”Природа”, на који ме је он упутио, одлучио да одем из Кембриџа у Берлин и прихватим се студија експерименталне физике у чувеној Хелмхолцовој лабораторији.
Колумбија колеџа са молбом да ме као свога младог америчког истраживача пошаље као свог првог Тиндаловог стипендисту у Берлин? - Да, драги мој пријатељу - рекао је на то он - ја сам Вам већ предложио да урадите то.
Онда сам се вратио у Кембриџ и обавестио своје пријатеље да се крајем тог семестра селим у Берлин. Није требало да их уверавам да ми је тешко да напустим оно што су често чули да називам ”свецима и светим теренима
Било им је жао што их напуштам, говорили су ми то, али ми нису завидели, јер нису мислили да Берлин има било шта што Кембриџ нема. А овако нешто Максвел није никад мислио, а то није било ни мишљење Тиндала у оно време.
открића и Максвелових објашњења ових открића, било сасвим нејасно и одлучио сам да све то простудирам пре одласка у Берлин.
На крају писма рекла је: “Чула сам да је Берлин много ближи Идвору и, када будеш тамо, лакше ћеш скокнути овамо, много лакше него сада.
” Када сам стигао у Берлин, моја глава била је пуна Фарадејевих линија сила које су полазиле од електричних и магнетних пуњења ИИ које су се
Питао сам се шта мисле берлински физичари о Фарадејевим тубама или линијама сила? У Берлин сам дошао да бих студирао експерименталну физику код чувеног професора физике на Универзитету у Берлину Хермана фон
Пред крај семестра, екселенција фон Хелмхолц напустио је Берлин и отишао на летњи одмор. Моје немачке колеге на Институту за физику нису се много интересовали за Фарадеја и Максвела.
мајци да ме њена гостољубивост може променити, као пре три године, у размаженка који ће се онда тешко вратити поново у Берлин.
ИX СВРШЕТАК СТУДИЈА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕРЛИНУ Када сам први пут дошао у Берлин, признајем да сам собом донео и старе предрасуде ради којих сам се, да се најблаже изразим, нелагодно осећао.
И њени напори су били крунисани успехом. Када сам се вратио из Идвора у Берлин, све ми је изгледало прихватљивије, а моја газдарица је приметила промену и констатовала да сам много веселији него
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ГЗМ — Гласник Земаљског музеја ГНЧ — Годишњица Николе Чупића Дäхнхардт — Оѕкар Дäхнхардт, Натурѕаген, Леіпзіг—Берлин, 1907, 1; 1909, 2; 1910, 3; 1912, 4. ЖСС — М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Београд, 1894.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
са тешком муком, увидео што би ми иначе морало бити већ на први поглед очигледно: да две недеље пре Вашег доласка у Берлин морам бити на својој дужности у Београду.
Кад срце закуца, онда памет откаже послушност! Али ћу се ипак одазвати Вашем позиву и доћи Вам у посету у Берлин - у мислима.
А Берлин је као створен за тај подухват; тамо, у Природњачком музеју, налазе се аутентични документи, сведочанства а развитку жи
Ниједан геолог или палеонтолог који би дошао у Лондон или Берлин није пропустио прилику а да не посети земне остатке ове бесмртне животиње.