Употреба речи беру у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад масло и сир пастири, и од својих уста штедећи, за зиму сабирају, ето ти њих! Кад се виногради беру и маслине купе, навале са све четири стране!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Исакович се надао да неће, и у Токају, бити тако. Руже су тамо цветале, и у октобру, а виногради су тек почели да се беру. Међу рекама је било топло. Честњејши Исакович проводио је дане – очекујући да му братенци стигну – лепо.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Имају планине да вуку своје дебеле стражњице уз њихове стазе, реку да перу кола преко викенда, шуму да беру печурке, Замак да не изгубе осећање славне прошлости; сад су јој отели и њега и поставили га да им служи, а не знају

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

да он, као познати родољубац, ништа не добије; а други, који су дволичили, или који су познати као мађарони, плаћу беру? ЖУТИЛОВ: Биће све, биће, само се мало претрпите. Знате ли да не спавам више од седам сâти?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

по коме су промицали товари у варош, и Цигане, Циганке, просјаке, који су се разилазили по већ обраним виноградима да беру јагуриду... Пређох и ја тај пут, који беше сав црвен од грожђа, раскаљан и посут зрнима и петељкама. Дођох до чесме.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Деца хлебац у јајца умачу И с јагањци по травици скачу. Српске кћери младе на удају, Цвеће беру, венце сплетавају: Са ружицом прси своје красе И веселе узвишују гласе; На похвалу РИМСКОГА ЦЕСАРА, Аустријског

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

МЕДВЕД КАО ПУДАР Један човек погодио медведа да му чува виноград. Кад је дошло време да се виногради беру, види човек где сви људи одоше у бербу, те и он натовари кацу на кола, па оде у виноград да бере.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Огњиштем пакла, пијана водо с потопне хуке, громови беру орахе, зукве пуштени с ланца, смакнути с таса, сажижу букве.

Кроз ћубе горја Бели пастир слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу, Док она слути Јагње у незнанцу.

Док шуме беру громове колаче, а небо шушти с тепсијом у Сави, разуме род ми шумови шта значе, шта сјај са Дрине кад се с Цера

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке ружу беру, Ружу беру, в’јенце вију, А ја јадна луда, млада, Нити берем, нити вијем.

“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке ружу беру, Ружу беру, в’јенце вију, А ја јадна луда, млада, Нити берем, нити вијем.

Ти си посејала Шестопер калопер И рани босиљак; Ту су с’ навадили Момци нежењени, Босиљак ти беру, Калопер ти секу, И тебе вребају, Младу да обљубе. Не дај се, девојко, Млада преварити. 35.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу да беру клипове. Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

На свету сем злата и његових прстију који их беру ништа друго не постоји. Ништа, шапуће. ...Врата треснуше о зид, а Аћим и дале седи на миндерлуку поред прозора,

Багрем има шубару, изубадан је јатаганима, а хода. И две раскрвављене руке, без тела и главе, беру са њега беле гроздове. Знао сам да је багрем отац, а руке што су кучићи изуједали мати ми је.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу. Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. Са њима беше и Станка.

Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике. Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава. Стадоше да јој се роје мисли у глави...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пој сељанске жизни дољу, љубве древно жиље, Или како под Родопом дјеве беру смиље. Скажи шта су спрва биле српских гора виле, Пој што волиш, само нам пој, — та хоћеш ли, Миле!

Сад се скрију у луг и беру јагоде росне: Сваки им прати корак шала, несташлук и смех. Није баш свагда добро ни добра сувише имат; Сваки не

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 373). Сматра се као Оракелпфланзе <= биљка за гатање>. Жене га уочи Видовдана беру и мећу под јастук, и шта те вечери сањају, то ће им се десити (ГЗМ, 6, 1894, 373).

Уочи Ивањдана, или на сам Ивањдан (24. јуна по ст.), рано ујутру девојке и жене беру и. ц., плету од њега венце, и мећу их на куће, на зграде, у њиве, у лукове, на торове, итд.

У народној медицини к. је доста цењена биљка. И њега беру, с осталим лековитим биљкама, на Биљани петак (Караџић, З, 121; СЕЗ, 19, 48), у Међудневице (СЕЗ, 19, 13); такође и на

Другог и трећег дана Духова жене у околини Ђевђелије иду у поље и беру м. за бојење (СЕЗ, 40, 72). Кад дете бере м., изићи ће му брадавице где год падне млеко из ње (БВ. 11, 1896, 292).

Према једној скаски из Прилепа, свраке иду у неку пусту планину, у коју људи немају приступа, и ту, за виле, беру с.

Уочи Ивањдана беру га девојке и задевају у сито, намењујући сваком чељадету из куће по један струк, и обесе под стреху.

»Нечисте жене (са менструацијом) не смеју да беру грожђе, нити да се пењу на какво родно дрво (особито трешњу), јер ћа се дрво осушити још истог лета« (ГЕМ, 20, 1957,

У Лесковачкој Морави, кад копају траве, жене понесу од испеченог теста »колце«, па кад нађу траву ђурђевче, коју прво беру, »оно колце натакну на њу и онда мотичицом ископају и ставе у корпу«, а затим прскају водом узетом са три извора или

У Каставштини »на Велу Стоморину« не пуштају децу да беру лешнике, јер се верује да на тај празник све змије »побегну земји на лесак« да би им »Мајка Божја змастила главу«, па

У току обреда девојке певају песму која почиње стиховима: »Биларице било беру На Видовско навечерско« (овај други стих је припев у песми).

Ћипико, Иво - Пауци

— И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. — Ка' послу нисте обикли... Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће. Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Док погубим протопопа Марка из лијепа села Остружнице, — он је паша, а ја сам субаша. Док погубим до два игумана, Аци-Беру и Аџи-Рувима, који знаду злато растапати и са њиме ситне књиге писат, нас дахије цару опадати, око себе рају

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Послену волу, да му не буду празне јасле. Еда се збира са трња виново грожђе, или од репуха беру се смокве? Изађе дело на видело. Са злом одхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности