Употреба речи бес у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ето ти сад опет — ти — зачуди се Никола... — Чек да отворим! — и отвори врата. — А који је бес теби ноћас? Да нећеш и ти будак? — Зар је и од тебе искао? — упита Сава смејући се. — Ја мислим само је мене будио.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Мени рече да се спремамо и да теби јавим!... И сад знаш шта је... ето ти!... У Јелицу као да уђе неки бес... Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: — Ја нећу!... Крунија није веровала својим ушима.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

То је било пре двеста година. Стари гавран, успаван сада у гнезду, осети како се у њему узбуди сав бес инстинкта, и како навали крв као ветар и као пламен.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Устадоше. Ћутећки прођоше поред Аноке, а све наокришке, бојећи се да је се које не дотакне. Страшан и ужасан бес раздираше Аноку. Као помамна улете женама у кухину: — Јесте ли чуле, ви? Жене, па да не чују!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

који се предосећао, распростирала онај разоран бес живаца и дрхтавицу најстрашније грознице кад неизбежно наступа слом свега, она провала у коју се стропоштавају све

Африка

Црнац без икаквих увода пада у хистеричан бес муца. буса се у груди, и виче кондуктеру: „Враћај, враћај!“ Шалупе се окреће у супротном правцу: земљи.

— Да бих био задовољан! — Следује му такође да је глуп, ружан и ругобан. Једини начин да искажем свој бес против расе Волов. Обућар кога молим да ми зашије једну врпцу, једним убодом, тражи петнаест франака.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Свратила дакле, у пролазу, зецу – да се код њега наслади. Неки, луди, бес био га је обузео, наместо снуждености, кад госпожа Евдокија оде.

Не дам своје дете белом медведу. Москалу! Ана, својим женским смислом за скривено, тумачила је Петров бес, као неку луду љубомору. Није рекла на кога се то односи, али је испод ока посматрала Павла.

Осим, кад га обузме онај његов бес, кад ником ништа не прашта. Решио се да се покори Вишњевском, и да пије, али је, у исти мах – иако се и он смешкао –

Никад га дотле, таквог, није видела. Исаковича је, при тој причи Варвариној, био обузео онај његов бес, кад се избезуми, али је грешио, што је мислио да је Вишњевски обичан јарац матори. Вишњевски је био много штошта више.

Осетио је бес, због тога, да мора, толико, да полаже, у Костјуриновој околини, на понизност, на комплимент, на удворство.

Сад кад је била додола, дебела, као буре, кад су јој се смејали и од ње бежали, он се, зачудо, кајао, заборављао бес, и враћао јој се, у сећању, као и својој мртвој жени. Био је потресен судбином, која је постигла ту лепу и младу жену.

Теодосије - ЖИТИЈА

Стога и много прелукави бес са својим умишљајима због њега тужаше и веома се гневом распаљиваше, и снагу његову од ћутања и молитве искаше

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима? У целом његовом подбулом лицу, у ком се још тресао бес и очај, био је миран и непомичан још само његов пљоснати, велики нос и на њему две крупне сузе.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Људима би дојадила неудобна вожња у мрачно јутро кад их тролејбус одвози на посао, па би бес провалио брану због једне једине речи или само неког покрета.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Па се брже за њом даје, Па је стиже и погледа, Па се трже, ао јаде, Мал' у блато што не паде. 55. Ал' га нане бес случајно На кицоша неква стара Што ту, не знам, нешто тајно С момом неквом уговара; Гурну њега Срб у плеће, Ето

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

сласт и пакленички плам, непроникнута бисер-језера уз недогледна виса урнебес, славуја глас, сикута гујског бес, сред летњег жара зимогрозан јез, уз ружин мирис отрован задај; и све то чудо, сав тај комешај, у један лик да сложи,

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Аждахин пламен склупча се у звук што нафту лоче. - Куд би грешни Лот? дивото зверска, љубак ли је бес свирепства звонког!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Камилу, пустињску лађу, спопао чудан бес, кроз вашар цупка, виче: „Дођите, учим плес!“ Ево и миша старог, под пушком, није варка, чека, бркове суче,

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

У једном се животу родих звер и бес је из мене кипео као из светитеља миро, побих мужеве и стада и дрвећу трбухе распорих те плакаху дуго као година.

Одметник у празно. Стражба видовита и пречудна Бес око крвоточења се мота Жри и твори праведност ову и своју и ину У име Оца и за славу Сина ту сви стану

постала пест шака се водиља стегла у нешто чврсто ударно у камену вест и људску љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година загледан у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Појединачни пуцњи су све чешћи. С напрегнутом пажњом осматрамо где ли је тај митраљез, а незајажљиви бес нас обузима да му ни парчета не остане, ако га само неко угледа. Тренуци су очајно дуги.

То сазнање је повећавало његов бол, који се при помисли на наредника претвори у љутину и бес. — Напред! — а кад угледа наредника, његове очи севнуше. — Баш добро...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Гони их, неко их гони. Неки стари германски бог, можда изостао из Вагнерових опера. И бес, неки сулуди, глупи бес. Али они који су овде отмени и тихи, и мушкарци и жене, као да су са другог света.

Гони их, неко их гони. Неки стари германски бог, можда изостао из Вагнерових опера. И бес, неки сулуди, глупи бес. Али они који су овде отмени и тихи, и мушкарци и жене, као да су са другог света.

Један свештеник прилази ми, говори ми, хвали се. Али његово угојено лице буди у ме ни бес, и ја му ређам Молијера, Расина, Монтескиеа, Русоа, који су ове цркве називали: „мауваис гоûт“, „барбаре“, „цаприце“,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Нека га, дâко се опамети. Још му она војачина и бес ври по глави, али ће се умирити, сигурно. Тако је мислио чича Пера целога пролећа и уз то радио своје послове.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Тек видиш, а оно ушао неки бес у село. Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.

А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! Па што људи — али и у жене уђе неки бес! А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало. Чудо!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ено, он тамо, горе: бесни! На очи не смем да му изађем. Ох, црна ја! Софка се диже. И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.

Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој,

и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама. — Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. | Он је пољуби.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ређе би тражио да Бакоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом. Испод „аз“ бјеше „а-ки“. Испод „буки“: „бес-мрь-ть-нъ.“. Испод „вѣдѣ“: „вь-се-дръ-жи-те-лю“.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аћим унесе бес у канцеларију, у којој га, седећи, чека срески капетан. — Сигурно знаш што сам те звао. Причај. — Са мном се,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Змај је био пробуђен иако је његов бес још био више хладан него врео: гонио је Турке јер су Турци гањали Србе. Непријатељи су му били Турци најамници,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но номофилакса спопаде неописив бес. Лице му постаде плаво-црвено, а очи му мал’ не искочише из дупљи. „Смешљиви филозоф!“, развика се он.

„Надокнадићете их другом приликом“. Мардохај јадиковаше још увек, па га, напослетку, обузе и бес. „Герардо, Герардо! Заслужио си да те оставим на цедилу. - Шта би онда радио?

„Ми је издржавамо и хранимо!“ „Па ко не би хранио своју краву музару?“ Мардохаја спопаде опет бес. „Ви, поштени хришћани! Ви бисте ту краву заклали и њено месо појели“. „Мислите?

Погрешно сте израчунали дан празновања Ускрса!“ Коперника спопаде бес, осети потребу да се са тим подругљивим разметљивцем обрачуна, па му довикну: „Мислиш ли, брајко, да сам пијан, па да

Но не само Месец, и све остале звезде почеше да се смеју, жмиркајући очима. Младог научника обухвати поново бес. Подиже песницу ка небу И развика се да је све одјекивало од сводова аркада: „Поганска фукаро!

Глас му задрхта при тим речима, он поцрвене, а црте лица јасно испољише његов бес. „Да, мој драги“, викну он, „моји противници су оспоравали тачност моје науке и тиме ме изазивали да ступим са њима у

са седишта и баци поглед на тле као да ту леже, измрцварени, његови противници, па да би тим призором утолио свој бес, заборављајући при томе да један од тих противника лежи већ давно у гробу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Свуда: на улици, у позоришту, на тркама; свуда они и њихови фијакери, аутомобили, тоалете, бес, расипане, неморал, коцкање у огромне суме; све преко наших леђа. Погледај овог овде пријатеља.

Па се нагло отворе врата павиљона, појури студен споља као бес и сестра Ѕтепхенѕон улети задихана, са покислим руменим образима и црним мачетом на грудима испод шала.

Понеко, напрегнутих очију, чврсто стиснутих усана, гледа, пусти крик. Онда, усред страшне вике и вриска, бес витла достиже врхунац.

биће, одвратне, немилосрдне, злокобне, страшне, слиле су се оне биле све у један једини гест, у један израз, у један бес, у један ужас, у једну једину најдемонскију маску коју је моја детињска фантазија могла да замисли.

А Београд, после тога, опет удари у бес и расипање, док оном голом народу не остаје ништа него да и даље љушти ону пројетину и пасуљ, од којих пре времена

како оне на прозорима начичкане, тако и шарене лесе на тротоарима укопане, кад настаде опште комешање и неисказани бес од плеска и тапшања, Јаћим остаде оно што је био, мудро миран и озбиљан, сем што његове буљооке очи, а у оној

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије... Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

” ЖИВКА (њен гнев прелази у бес): Куш! Убио те бог да те убије, псето лајаво! Да ниси више писнуо, или ћу те столицом по глави!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Нису Арнаути никад тако поступали. Зато га обузе бес, па збаци гуњ н рашири се на простирачу као бег н као да његова војска опсађује Беч.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ти заусти: „Сутра до виђења!“ И било би, ал’ не даде бес; Што би било, не би штетно било, — Што се разби, није Рачки крив. Још ми звуче последње ти речи.

Твоје „сутра“ ту ће с’ да наврши. А шта чека овај сметен бес? Ја осећам ране раздеране, Кад ни тебе нема задор наш. — — — — — — — — — — — Слава теби и имену твоме!

Петровић, Растко - АФРИКА

Црнац без икаквих увода пада у хистеричан бес муца. буса се у груди, и виче кондуктеру: „Враћај, враћај!“ Шалупе се окреће у супротном правцу: земљи.

— Да бих био задовољан! — Следује му такође да је глуп, ружан и ругобан. Једини начин да искажем свој бес против расе Волов. Обућар кога молим да ми зашије једну врпцу, једним убодом, тражи петнаест франака.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

« А ти, сама чудовиште, правиш то и од човека у кога се уселиш. Ствараш: »Уместо срца гују, Уместо душе бес, У оку дивљи пламен, У руци самокрес.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Па зар ја да први бацим Шаку земље на њен лес! Рука ми се натраг трза, — Тај обичај кује бес. Ох, што нисмо сада онде, Где је „дивљи“ обичај; Место гроба кроз ломачу Јурне пламен, сине сјај, Ја бих смело

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Док су Дринци држали аждајине ноге и реп, ви сте кидисали на оне главе, из којих је сада сукљао још жешћи пламени бес... Седми пук, уз припомоћ четника, освојио је врх Кајмакчалана, и тиме дотукао једну главу.

Подсећала ме је на животину, која се спремала да ухвати плен. Хтела је нешто да каже, уздахну и отвори уста, али бес као да је загушио, стењала је и грчевито ломила прсте. Осетио сам се нелагодно, помакао сам се.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

су много и збркано, упадали један другом у реч, па се почеше и међусобно свађати кад већ нису имали смелости да бес искале на Лаушу.

Зар се у мене сумња? У моје способности? Она је, међутим, не осврћући се на мој бес, рекла просто да ће ујутру лично проверити како све то стоји.

Христова реч ће утрнути. Намножиће се свакојако зло, охолост ће сменити благобојажљивост, а бес — кроткост. Неће бити страха од божијег суда. Ако Доротеј посрне, посрнуће најбољи међу нама.

тако храбро држао, ја мислим да он то свакако није радио због саме вере, него зато што је у њему врло неки унутрашњи бес, заошијани, зацепљени инат и пркос.

Речју — све. Тај слепи бес против „рашких изрода“, „који су се продали Грцима“ учинио је Брзана човеком без мере. Њега није водио здрав разум

Онај ко њу гађа, гађа темељ цркве, олтар, у распеће тај гађа. Она је недодирива за људски бес, изнад је освете и казне.

Још горе: он једва чека да све то почне. Нестрпљив је. Ум не говори из њега. Нешто друго. Бес? Могуће је. Нашао се већ неко да му исприча како су Јелена и Доротеј неко време били често заједно.

“ Удахну, његова сурова гласина груну свом силином. Бес му се разли по лицу. Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним зверовима који су нагрнули у

и сам да проговорим, али страх ме стеже у челични прстен, ухваћен сам у крлетку и узалуд се у мени пропиње немоћни бес.

Белога потока, исукала је белу језичину, фијуче и засипа литицу сметовима оштрог снега, а ми унутра не хајемо на њен бес, разбашкарили се, оне одевене у бели креч, а ја на рутавим медвеђим крзнима.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес. Ја осетих како ми крв струји живље по жилама, мисли буде у мозгу, а самопоуздање у срцу.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Истина, наш стари рукопис каже беседа долази од беса, будући да се често и бес с беседом дружи, и мужа до беса доводи, који је пређе при беседи »бре, седи« говорио; даље, да уста долазе од

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Ја не знам само — окреће се прота мојим родитељима — што ће им толики падежи. То је просто професорски бес. Узмите само једна Немачка, колико је то пространа и силна царевина, па нема више него четири падежа; па онда

А шта смо ми, једна тако рећи мала земља, тек неколико округа, па седам падежа. Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ти знаш... ја никада нисам ударио војника. Али тада сам сву љутњу и бес, који се скупљао у мени, чини ми се, од мога рођења, сручио на његову главу.

Мангал је зрачио, и одблесак се одбијао из ока старога Арнаутина, као да из душе његове сикће пламени бес. Али на колену Ђурином светлуцао је бајонет са пушке. Уза степенице је ишао неко. Чуо се звекет мамуза.

Ја за њом, али она истрча из собе. Остао сам сâм, па ме, људи, спопаде неки бес. Сав сам цептао. Погледах на кревет, а тада ми паде на памет, да покушам некако сам да скинем чизме.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Немилосрдно онда уједао бих је за дојку Она отклонила би ми главу и не би разумевала тај бес Миловала ме по челу и ужагреном увојку А ја сам сумњао већ грозно и обузимао ме бес: Одрастох иза врата, скривен,

би ми главу и не би разумевала тај бес Миловала ме по челу и ужагреном увојку А ја сам сумњао већ грозно и обузимао ме бес: Одрастох иза врата, скривен, загледан у његово моћно Огњиште Све што разазнавах тада беше да сам усамљен Покаткад

тело гризе отров, псовка и љубав облапорна; И рањаве сузе јецах у час кад зора пољу сване, А душу да л глође бес или нежност неуморна?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности