Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне снове; бледа и чисто бесвесна лица лутала по усправљеној светини, без цели, без намере, без јаука и без речи...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Слушаоци, бледа, испијена лица, тупа, мутна, готово бесвесна погледа, са рукама под појасом, као да оживеше на ове мудре речи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
На путу остале су клетве и звезде споре омрзнуте. О нема шумо на обали ноћ где бесвесна почиње да л снага ме слатка обали или ме сан мој опчиње. Затворен је тај предео у себи. Та места немају своја сунца.