Сремац, Стеван - ПРОЗА
А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно. Не зна још каква је, није је још окусио, али слути да није ништа добро, а зна извесно да се све то његове коже тиче;
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ох доста, доста! ... — Као и себи и њему поче бесвесно шапутати Цвета, онако поклопљена, згурена, стискајући прса и гушећи се од суза и наврелих осећаја.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задрхћу, тргну се и опет се скупе, припију се... Гле, дечко пролази сокаком...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Избезумљен): Не то, бре!... (Готово бесвесно): Лажеш ти! (Хвата се за ту могућност, као последњу наду, понавља): Лажеш, лажеш!
Погледима се договоре и излазе снебивајући се, као убијени, поред Јовче који бесвесно гледа за њима. Свирачи се извлаче преплашени, погурени. Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И док су јој се девичанске груди таласале у оном немиру, она је бесвесно, заједно с цвећем и снеговима, поздрављала овај слободни, широки, радосни живот.
А Митар је бесвесно пришао овом столу, и кад је доктор са лица жениног белу једну мараму скинуо, загледао се у њено измучено лице и
Војници су носили зрна за пуњење и држали их бесвесно у рукама, не знајући шта ће с њима. Гавриловић је узимао зрна од тако збуњених људи и сам пунио.
— Молим Вас, да објасним, господине пуковниче! — Шта имаш да објасниш, кучко једна! Ја погледах бесвесно у све, који бесмо ту.
Ћипико, Иво - Приповетке
Он сада, када се дохватио краја, једнако мисли на свој мирни комшилук и бесвесно иде за мајком. Жена редом обилази све познате газде који требају радника; прошла је мимо цркву и дошла на крај вароши.
А она се пушта и бесвесно за њим иде. Осећа сласт и ужива, као што све уоколо упокојено ужива у шапатљивој ноћи ленога, распасанога лета...
И док јој се мајка Стана и заручник Марко одмарају, она не диже очију са обасјане пучине, и бесвесно купи у се светлост, и зеленило, и шаренило боја новога света, и нагли утисци чисто се одблескују као да је тек сада
Што?! Ја сам се своме богу помолио и свецу одужио... Бриге ме за њих!...Далеко им кућа!... — И бесвесно даље игра, и чини му се играо би тако три дана и три ноћи, кад га сласт вина, девојчин мирис и сунце до у душу прожига
Цурицу обли лака румен стида и, захваљујући, осмехну се на њ. Њен глас замами га, па бесвесно показа јој кретом главе да пође за њим. Цурица послуша.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
зајектала се као над мртвим, ухватила се за њега као за земљу, па му Нешто неразговетно шапће, богорада и преклиње, бесвесно већ решена да га не испусти из шака, да га отме не само од силних Турака но и од самога ђавола.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Држите... — А где ћу ја сада. — питао је бесвесно Душко. — Известите команданта пука. И док четири ордонанса понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
осети близину смрти, а то сазнање надјача све оно што је мисаоно у њему, заглуши чула, помрачи свест и онда се јури бесвесно... То сам ја све преживео. Био сам сад у сигурноме заклону...
Сручисмо се са неког бедема и падосмо на гомилу мртвих војника. Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику.
— Колико је далеко?... Грр-у-у! Дохватио сам се бесвесно за сто и мало подскочио. Срце ми је снажно ударало. Али наједном сам се застидео.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И једне ноћи чу се дух Познања. Под облацима у магли и праху Заблесну пожар, и с кркљањем бљуну Васкрсла снага и бесвесно груну — Јер у тој страви векови се клаху.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: — Куку, куку, сине! Куку, чедо! Куку, мртво дете моје!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Избљувах целу прошлост по поду своје собе, Руке ми беху крваве којима је нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни