Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
још прије него што сам га почео разабирати; да је он и био оно што ме износило, полако, као на рукама, са дна моје бесвјести на површину. Обриси тог лица нада мном нагло се расплињују и вјеђе се саме од себе уморно склапају.