Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Мучно је говорити с човеком који хоће у ветар да говори, и да ни сам не зна шта мисли, шта ли беседи. Ово се може случити, али од стотине једном, пак што доказује једно против десет?
Зато се обичава рећи: говори као папагал, сиреч не мисли| 180 нити суди о оном што беседи. Друго чему нас басна учи ово је: да не чинимо непристојна сравњенија и сприуподобљенија, као мачка која полаже
ништа да ваља су две само речи, он је дугоречив; благоглагољива нико не вмењава за многословљива и весма много кад беседи и за дуго време. Приклад у овоме Омира ми узми: ови нами стихе бешчислене пише, но нико Омира не назва дугачким”.
многој части ова греческа сентенција истинствује: „Χαρακτήρ ανδρός εκ λόγου γνωρίξεται: Изображеније чловека по беседи се познаје”.
будеш имати времена да ми што лепо напишеш, да каткад и ја што мојим људма кажем, јер радо слушају кад им се што добро беседи.” Захвалим му ја на дару, и обештам се једно и друго што од мене жели учинити. Потом разговарали смо се које о чем.
и памет, сам себи из овога може прекрасне и преполезне науке давати; ко ли нејма, ил' неће да има, њему се све залуду беседи. Но о доброти и благости срца, буди мужескога или женскога, ово примјечаније господина Абта придодаћу: „Менсцхен!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
али га је Аркадија чувао као очи у глави, и разговарао са старим учитељем, који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи, хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим светим оцем и са трубом јерихонском.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(„Криво седи а право беседи“; „Говори истину па се никог не бој“; „У лажи су кратке ноге“; „Где лаж руча, ту не вечера“ итд.).
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
је, богиња мудрости, Просветила ТВОЈ дух од младости; Темис с ТОБОМ на престолу седи, Из ТВОЈИ(Х) уста Астреја беседи, Која по земљи давно с ТОБОМ ходи. А сад своје плане производи. О, ВЕК ЗЛАТНИ! О, слатка времена!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летњи дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Не игра српску игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас ш њим сама; преврће окама, скита се ноћу с мајком јој, и сваки безобразлук.
СТАНИЈА: Не ваља да је безобразна, да је пљује свет, а сама можеш да се требиш од буве, ко ти брани. ЉУБА: Ал’ беседи Анђелија: Божи био млад делија, И пије се текелија, И љуби се Анђелија. СТАНИЈА: Боље узми неку књигу, те читај.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Испод тебе виле Дивно коло воде. Пред њима Радиша Бичем росу тресе; До две виле води, А трећој беседи: “Пођ’ за мене, вило! Код моје ћеш мајке У ладу седити, Танку свилу прести На златно вретено!“ 40.
Слушао је овчар од оваца: Рогозом јој снопље повезао, Од леске јој ладак начинио, И донео лађане водице; Пак беседи лепоти девојци: “Дај, девојко, што си обећала!
Буд ти попи триста дукат’ све за један дан. Зашто попи врана коња, златан буздован?“ Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И
Купи свате Ишерлија Јова, Купи свате, поведе девојку. Кад су били на то сиње море, Ал’ беседи Богданова сеја: “Мили куме и ручни девере, Одреш’те ми свилене паћеле — Да умијем моје бело лице, Да не идем грдна
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Слушам и ћутим... Или ме отац Петар, кад га господин прота одреди да беседи, замоли да му нађем и препишем сходну беседу из ког штампаног зборника...
Има таквих жена које стану набрајати хиљадама разних добара, којима притежава просилац, и у својој беседи направе га милионаром, а кад тамо после венчања он се покаже као убоги сиромашак.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја „Та пусти ме царев сине да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И сам епископ, по дугом смијању, окрене се к домаћину: „Је ли, господару Јово, овде је боље да стари Маленица беседи, који узро|кује смеј и весеље, а ја мој разговор ваља на друго време да одложим?
” Архим[андрит]: „Господине, на моју душу, имате право; божја истина из ваших уста беседи. Камо срећа да сви архијереји тако мисле! Ја би[х] се нама[х] оженио.
Они који находе све своје 6лагополучије у чанку и бокалу. Веруј ми, мој синко, кад год чујем младога Рајића да беседи, уздишем за мојом младошћу и да имам какву власт, све би[х] ове наше манастире у школе и у училишта преобратио.
Свуда се они добри људи радују видити кога из далека да истим језиком беседи. Ко год има довољно хлеба у дому, радује се да му ко на ручак и вечеру дође.
Видите ли какви смо ми момци (све нам ово први од њи[х] гречески беседи); овакови нас има, фала богу, у Хормову до две [х]иљаде осим стари[х].
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.
Ћипико, Иво - Приповетке
Неки од њихових — а познају их по беседи и по оделу — већ се сместише, а други, по два—три, долазе у одмацима. Њих двоје, дремајући, међу собом изменише
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Безазлена саде, вели, код куће седи, Сад по моди свака ходи, с пенџера гледи, Ко год прође, с' сваким слатко беседи. Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже.
Овоме се клања, на оног гледи, А с овим се љуби, с оним беседи, Дању-ноћу по шпацири куда не ходи, Компаније свакојаке к себи доводи, Безопасно љубов с' сваким проводи.
Минервин кому дом неприступан јест, Толмач же нуждан в беседи праоцев, Тај тебе чита, чтома слуша Буквонеискусан: све им јасно. Ти света жељним отвори царски пут.
Остављена скорбна мајка неутешна гледи, Прекосавским царским Србма плачевно беседи: „Примите ми у загрље моју децу драгу, Хлебом, вином и љубављу дижите им снагу.
Ал’ беседи Сабља-момче: „Залуд мука, Цвет-девојче, Залуд нега и понуде, Ја ти нећу преболети. Ето иде страсни петак И велика
Само да ми прије смрти Једно дâ се узазнати: Ко ће тебе заискати, Ком’ ли ћеш ти руку дати.” Беседи му Цвет-девојче: „Јао јадна, Сабља-момче, Не говори, не плаши ме: Нит’ је теби сад умрети, Нит за другог мен’ с’
2. за 1848, стр. 8—9. Песма је први пут јавно певана на другој беседи коју је 19. јуна 1848. у Љубљанском гледишу приредило Словенско дружтво У Блајвајсовим Кметијским ин рокоделским
петљем њежне песмице тако прикупиле, да јих морамо в имену всих родољубов просити, де би јо нам при перви беседи зопет запеле.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Где поклоник сêди у чаробној ноћи, Смерно двори бога и беседи с њим; Где молитва шуми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим, И шум тихо струји од Мртвога мора, И тишина
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Лукава лисица, та то је и хтела, Месо је шчепала, па одмах изела. Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.“ ЛАВ И МИШ ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Млада децо!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
рукопис каже беседа долази од беса, будући да се често и бес с беседом дружи, и мужа до беса доводи, који је пређе при беседи »бре, седи« говорио; даље, да уста долазе од уставити, као да је нужно уста заустављати.
промовіерен, из лат.) — унапређивати ПРОПОЗИЦИЈА (лат. пропоѕітіо) — сажет уводни приказ предмета излагања (у беседи, епском делу и ел.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Писну дете кано гуја љута: „Јао бабо, посеко ти руку!“ А беседи Новаковић Груја: „А не бој се, Стево, чедо моје! Крв не иде из бабине руке, него иде крвца из конопца“, Многобројни су
Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај! То је оно Његошево младо жито коме је вековима долазила жетва пре рока.
носе копља бојна, један другом бело лице љуби — од милоште до два побратима; паке Марко на Шарцу задрема, пак беседи побратиму своме: „А мој брате, војвода Милошу, тешко ме је санак обрвао, певај, брате, те ме разговарај!
“ Ал' беседи војвода Милошу: „А мој брате, Краљевићу Марко, ја би тебе, брате, попевао, ал' сам синоћ млого пио вино у планини с
Ал' беседи Краљевићу Марко: „Певај, брате, ти се не бој виле док је мене, Краљевића Марка, и мојега видовита Шарца, и мој ега шест
Осврте се Краљевићу Марко, па беседи војеводи Јанку: „Куд си ми се подигао, Јанко? Што с' толике свате потрудио, и толике коње поморио, кад то није за тебе
“ Кад је Марко речи разабрао, цикну Марко као горско звере, удари се руком по колену, па беседи сироти девојки: „Кучко једна, сирота девојко! Морô те је когод научити, веће казуј ко те научио?
Кад се ладна поднапише вина, ал' беседи Мусићу Стеване: „Ваистино, моје чедо драго, ја ћу лећи санак боравити, ти вечерај, па се налиј вина, па пошетај пред
То, је браћо, ваше зламеније, бојати се да не изгинете“. Ал' беседи Ваистина слуга: „Драга секо, Стеванова љубо, нећу, секо, невере чинити господару и моме и твоме; јер ти ниси на
Ал' беседи Мусићу Стеване: „Божја помоћ, моја секо драга! Гди си, душо, на ограшју била? Откуда ти клобук свиле беле? Дај ми, секо
“ Ал' беседи Косовка девојка: „Здраво да си, кнежева војводо! Нисам нигди на ограшју била; рано ме је пробудила мајка, — ми ранимо
Ал' беседи из горице вила: „О, бога ти, сура тицо орле, што је теби добра учинио, учинио Краљевићу Марко: шириш крила, те му чиниш
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал' је ли, није ли то? Кад ко позадуго хоће што да беседи и навала му је приспела беседљива на уста, мучно му је то све једним махом изговорити, него и неколико дана вала да
Промотрише се људи и здоговорише се у беседи: да не би то што на велико било познано, не би жена своје јој срамоте овде пред толиким народом исказивала.
Тако ето да је и учитељској беседи: с временом и одмучање ваљаде имати. Тако да не себе каха и у забун меће с навалом беседљивом, а ни слушаоце сврх мере
а ни толика поштења не издајући му бар колико слуга своме господару или официром својим војиштани, ја л' му на беседи пријатељ пријатељу!
просту и освестну; по свему праву и к свима склониту бити, разликопрутасту с хубавом шаром по свакоме присвајању у беседи. К свима ујдисато изборли пристало доносити са закусивано залажањем смока, ваљало сказивања по реду.
Освестно срдце назире време к беседи. Небојшу пси уједају. Није сваком царевина. С муком и с тугом благо се тече. Бољи је жив пас неголи мртав лав.
Знање, вештина, штоно се мудрост назива, она је свему мати; беседи и свакој справи. У злу и лену душу не улази — вели се — мудрост. Тушта имена вешта мудриња у себи има.
Где је досада, онде је и псовка. Истина никаква не чува се у чијој беседи. К чему памет не служи, оно се ни дочути не може. Што носи врућу жељу, то ни на љутој зими не мрзне.
Доиста је од саме натуре та удиљ дева тога мати по апостоловој беседи, који но не с преотимањем да се је сравњивао Богу, него себе снизи, те слуге образ на се узе.
томе се пак чуди и у себи говори: Девојка Како он то будавши светлији од сунца с једним од блата с човечом наликом да беседи? Та ово је само на небу божија столица, тела на себи нејма, а девојку љуби!
Не могу се досетити за то што код мене иште. Ангел ми се казује, а ка човек, онако са мном беседи: ангелски, бестелесни, врло леп ми хабар даје, јаснији од сунца, красна је угледа, а трага ни чувења ходу му нејма.
Мотре се како што овде у сну ко се с ким састаје, те га види и познаје и беседи ш њим. Како богослов Григорије у надгробному слову к Ћесарију говори: »Онда ћу, рече, ја видети мога брата Ћесарија