Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
воћка доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су гране; радилство живо, живу и беседљиву роду гранасту; светско с благословом наспоривање, последњим домаћином спомен и подушје роду, зидар људски, божији
« Иди к моме беседљиву рају, к источним вратма мојима, иди к моме красноме гласитом дому, ваљалом селу, к другоме земљану небу, к широком