Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Осмех за сласти бесконачне, И крило за простор света; О вечној срећи очи плачне; Пад збори за тријумф лета. И мир где зрње мрака ниче, Да
Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате Од тебе су моје очи засењене. ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама
Теодосије - ЖИТИЈА
од оца вашега то чините, да и молитвама његовим избегавши вишеречене страхоте заједно с њим добијемо вечна доора на бесконачне векове. А Бог мира и љубави молитвама светога оца нашега нека буде са свима вама и нама. Амин.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И пре смрти мртав бивам, и пре суда сâм се осуђујем, пре бесконачне муке сâм себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја, непоправљив,
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
и потоци океана овог заносиле, сад нас ево на извор чудесах, сад нас ево у царство свјетлости, на валове тихе бесконачне, запаљене огњем бесмртнијем, вјечним огњем свештене љубови; овђе наше силе ишчезају ка погледи у току времена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Фатина иначе, од дужег времена, у њеном носу пребивала, очекујући сваког часа да се одатле високо узнесе и вине у бесконачне сфере небеске, а да је намера оне противне, тј.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лицем у лице с њом. Иза стакла лијевале су бесконачне кише, које дају слику једне неутјешне вјечности, тиштале нијеме мрклине ниских непробојних небеса, којима и у мраку
Јер у фантазији на пољу узмишљања, сасвим је лако олинама надодавати нуле у бескрај, подизати их на бесконачне потенције, снабдијевати поред наше маште и таквим атрибутима као што су посвудашњост, свесвијет, савршенство,
Промицале су бесконачне нијеме поворке, импозантне у својој организационој шутњи, с големим транспарентима: ВРАТИТЕ НАМ НАШ РАК!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
преноси, као што кажеш, слаби човечји глас преко жица на велике удаљености, онда ја у томе видим само нови доказ божје бесконачне мудрости која користи све могуће начине да учини како велике тако и мале ствари. Ко ће к'о бог!
Ћипико, Иво - Пауци
Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простои сама њезина дјетињска прилика...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моја душа није у таштини грезла, Нит' је било грубог црва да је начне. Ја сам ишô вису гдено бесконачне Подижу лепоте своја царска жезла.