Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ал да ме вуче стално собом, у тежњи својој за савршенство О бол, о бол! Дати му руке и бити вечно Бескоренство! Но погледај моје очи бола пуне пуне су суза, Све што ти пружим све је то То и чисти бол; Моје руке!