Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово је најпоследњи степен неразумија и бесловесности, који нимало човеку не приличествује, развје по тому што кад човек хоће да је зао, гори је од звера, и кад хоће да је
мрзост — то су злобе које су кадре најученијега и вреднијега сасвим заслепити, на такови га начин залудити и до толике бесловесности довести, да оне исте дарове које у себи безмерно почитује у другоме их мрзи и ненавиди.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Врховна мудрост живота, према томе, лежи ваљда у шутњи, истина, ваљда, лежи у бесловесности. А такозвани „дар говора” био је у ствари данајски дар.