Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
XИВ По сунчану дану, смрт се дјетету привиђа као немогућност, као чисти бесмисао. Осјећање властитог бића у дјетету тако је јако да рађа осјећајем неуништивости. Дјетиње ја не подноси негације.
можда само за мене, просто зато што сам ето такав какав сам, а за друге је то, сасвим вјероватно, чисти апсурд и бесмисао... — Није то ствар фантазије или потреба за митосом: то је ствар вјеровања.
у огртач, чувати своју властиту топлину, као ужарено, добро изолирано тијело, и жалити се и исијавати сам у себи. Бесмисао!... Размишљао сам. — Не знам. Можда имате право и ви. Можда је доиста тако. Умјетност почиње гдје престаје сујета.
У природи, понављање не води у отрцаност већ право у бесконачност; у крилу бесконачности ријеч понављање постаје бесмисао. У природи је све дозвољено и све легитимно; сви односи боја ту су добри, ту нема лоших хармонија.
научио сам да је свака журба узалудна и сваки немир јалов; свеједно се дочека све, свеједно се открије смисао или бесмисао свега. Свеједно човјек обиђе читав свој круг. Па нашто онда толика журба?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Некада с револвером у џепу, некада и без џепног ножића. Чудан бесмисао, и опет неискорењив обичај у том крају, да поседници, богаташи, охоли на богатства и преимућства, по цену глава својих
Ћутала је, често гутала речи, а то њеној природи није добро чинило. Живот јој је дошао туп. Бесмисао њене удадбе мучио ју је сад, јер је боље увиђала бесмисао живети за богатство, тећи, чувати, бројати новац. За кога?
Живот јој је дошао туп. Бесмисао њене удадбе мучио ју је сад, јер је боље увиђала бесмисао живети за богатство, тећи, чувати, бројати новац. За кога? То је питање избијало почешће.