Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И знак вечитога, Ако не у срећи свемира? — Свуд зија Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само тебе слути: Мајку која рађа и светлост и сену.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
и жалим станиште бивше, разорног ритма, његов крешендо, финални удес када га шкропи кишица ситна, смислених капи бесмисла урес. С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме. БЛАГО БОЖИЈЕ БЛАГО БОЖИЈЕ Михољско лето.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти трепериш, и кад овде звезде гасну, и топиш, ко Сунце, и лед суза, и лањски снег. У Теби нема бесмисла, ни смрти. Ти сјајиш као ископан стари мач.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
један, с друге други вредносни став, при чему се њихов однос може описати као однос узајамног допуњавања: што се више бесмисла, немира и узалудности осећа на првој равни, утолико се дубље трага за смислом, миром и „утехом” на другој равни.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То што су одрасли говорили, било је пуно бесмисла: према тим вестима или мишљењима, деца су се бар на четири разна места удавила, или се уопште нису удавила, или уопште