Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Спремим се ја и пођемо. Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан. Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо Исти јад без суза и бол истоветан.
И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако. Ми бесмо неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно
И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели. Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од сумњâ и давно преживљених јада...
Теодосије - ЖИТИЈА
И Господа који у јеванђељу учи: Све што чините, реците: Ми смо као раби недостојни; што бесмо дужни учинити, учинисмо. Јер сваки који се узноси понизиће се, и који је понижен узнеће се.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо. Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(7.јануара 1848) КАЈГАНА „Мила мамо, слатка мамо, Вазда добри бесмо, Де кајгану начини нам, Баш се зажелесмо!“ Тако деца лепо моле, А слуша и маја, Ложи ватру, спрема таву И масла
Ја и Раде бесмо кô два брата И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мати ми скоро за оцем умрла. Зато сам бабу звао увек мајком. Дакле од целе некадашње богате и знане породице само ми бесмо остали. Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.
— На, однеси им. Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало. И тако ми бесмо сви скупа, заједно. Колико пута ти код нас, играјући се, уморна, у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере,
То ме је убило! Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама и да нас, иако бесмо још деца, износе зли језици. Да, били смо деца. Али не! Само си ти била дете а не и ја. Ја сам био већ зрео.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Право кажеш, запеле као да је ово скупштина каквог женског удружења. Да наставимо ми; где оно бесмо стали? ПРОКА: Ја нисам свршио своју реч. АГАТОН: Е па, 'ајд' говори!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Помислио сам: сад је свршено... и ја још очајније дохватих те руке и једва их одлепих... Бесмо већ уз мост. Ухватих се за једну алку, раширим ноге, коњ промаче, а ја се пребацих на мост. Ето...
“ — Коме то вичу? — запитах ордонанса... — У недоумици се окретох да видим има ли кога иза наших леђа. Али на друму бесмо само нас двојица. Онда пођосмо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Понека огромна варош, у којој бесмо, у којој је грмљавином и топотом јурило неколико хиљада точкова, никако се и не указује више.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста. Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.
затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.
Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију. Спремимо се ми, па 'ајд'. Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?
Пре сванућа бесмо под великим растом. Не беше месечине, а путовасмо кроз неки, готово непролазан, шумски густиш, те се грдно намучисмо.
Како ко стиже, тако леже на росну траву, не пуштајући гласа од себе. Бесмо изнемогли од умора и — страха... И ако се крило, ипак је сваки знао куд и зашто идемо.
Закуцаше нам срца јаче, и ми бесмо готови да му потрчимо у сусрет, ма не знадосмо, шта бисмо му рекли, кад станемо пред њега.
Тако се у великом узбуђењу разиђосмо кућама, а сутра-дан, рано из јутра, бесмо сви пред кафаном, те видесмо кад прођоше поштанска двоколица и однесоше предмет наше жудње и очекивања.
— Шта је ово!? — узвикну он и некако запрепашћено и плашљиво погледа на нас. А ми сви бесмо као хладна, окамењена, непомична стена, на којој је извајан врхунац човечје плашње, страхоте, ужаса...
! — Та читај, ако Бога јединог знаш! — повика народ, јер већ бесмо готови да скачемо на стô и да се до мрака отимамо о новине.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Таква је судба! Нико неће знати Да некад бесмо први, премда мали, Колену нашем да смо, као мати, Нов језик с новим осећајем дали.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Куршум му остао у трбуху. Истина није знао за себе, али је био жив. Понесосмо га. И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге волове — јер на коњским колима нисмо
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели. Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од јада, од давно преживелих јада.
И тад к'о дуси јурити узесмо, Преко мостова, брда, и долина, У дивљем трку... И пред вече бесмо Под кршним Ртњем, сликом исполина. Па напред!... Возар лудо узмахује, И бичем шиба, знојну кљусад гони. Стражари ћуте.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Кажем ти, бога ти, стидно, па поред њу срамујем се и сам. Дођем тако кући на осуство, кад бесмо у Србију, повечерамо сас татка и мајку, проџакамо о моје муке, борбе и штрапаци, па ајд, на легање.
Не рекосте ли сами да су они били луди од бола? А чим су се освестили, подсетите се кад бесмо код Крста, они су већ наваљивали да се врате, по цену живота, презирући га, нарочито мајка. — Али се нису вратили.
да Пацка ма и рањеног при повратку нађем у чети, кад ми један војник из патроле скрену пажњу на оближњи ћувик, који не бесмо извидели, и показујући руком рече: — Онде су јуче извршили јуриш на једно наше одељење.
— Шта имаш да објасниш, кучко једна! Ја погледах бесвесно у све, који бесмо ту. Она гомила војника и официра поче да се збија; коморџије приђоше својим колима; тобџије седоше на своја места, као
А крвавије борбе дотле никад не бесмо видели. Међутим ми смо осећали да нам исто тако огорчена борба предстоји још ноћас.
Да ли ти, тако ти Мене, знадеш шта би с њима, куд се дедоше Ти људи, шта се с њима догоди? Јер, ево, ми на њих бесмо сасвим и заборавили. Св. Петар положи руку на срце. — Господе, — одговори он — а ко би и могао знати где су ти?!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
обнове“ (1923), песме која је писана с таквом унутарњом напетошћу да на махове постаје конвулзивна и непрозирна: Не бесмо ли заједно пијани од визије Да изврнута, под теменом, посматрамо небеса; Вртоглавица нас занела над густоплаве
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« После овога подвига Комаров се врати месту где је ђенерал »отпочивао.« Још не бесмо стигли тамо, а већ по шуми се овде онде чуо прасак пушака.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ни чудног ни новог за нас нема више, Све су земље нама и драге и сродне; Сред сјаја, и врх нас кад се буре свише, Бесмо мирни, као усред земље родне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Од половине Преполца дуну хладан ветар. Кроз кишу промицале су влажне пахуљице снега. Кад бесмо мало више, поче нам шибати у лице сув снег, а кад се приближисмо врху, засу нас снежна мећава, да више нисмо могли
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да се протегли, Сувише мало звукова којима да се зева, Под покриваче оштре неба, којима пева Ревматични бол сумње, бесмо легли.
Са сваким дахом блаженство је више у мени, Ил ме у Њему снађе небески бродолом, Зар у последњем часу, кад бесмо сатрвени, Талас нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко
Не бесмо ли заједно пијани од визије Да изврнута, под теменом, посматрамо небеса; Вртоглавица нас занела над густо-плаве низије,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Бесно Салчету): Салче, стара ђидијо, мори! Видиш ли? А »наше« к’д беше? К’д ми овакој млади и убави бесмо? Свири, море, и пој, зашто ће те убијем? Ће те закољем, само да те не гледам тако стару и збрчкану.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
26 Ми смо се волели заносно и слепо, И слагали ипак узорно и лепо, Играсмо се често ''супруга и жене'', И не бесмо ипак главе разбијене. Клицали смо скупа, шалили се красно, И љубили нежно и грлили страсно.