Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
По средини пољах опширнијех тече р'јека воде бесмртија; њој су струје ка прозрачне луче, ток је њезин бесмртна идеја, ње брегови од чиста рубина.
“ „Видиш - каже - оне легионе те су близу горе трононосне, по равнини што су на гомиле до бреговах р'јеке бесмртија? Оно су ти густи легиони Михаила првопрестолнога.
Над наше се легионе висе шест хиљадах колах свијетлијех; велики је наш стан заузео на сладосној води бесмртија четиридест хиљадах мостовах, јер житељи неба пространога могу лећет ка огњене муње, могу ходит на ноге лагане,
миродавца својим видом небо украсила, бјеху њеним пламом веселијем узиграла небесна свјетила и сребрне струје бесмртија.
У двор сјајни уђоше војводе, а војнство се с славом хучном врати. „Ах, преблаги оче бесмртија, - рече Богу Михаил архангел - беспрестано твој ум пресвијетли творителном блиста поезијом, жертва ти се
божески му престол уздигнуле, па он тамо по својојзи ћуди да саставља нови круг небесах и да дава в'јенце бесмртија! Роб глупости, враг поретка општег, свемогућства важност не познаје.
траја; с обје стране бесмртне војнике на гомиле видиш поваљене, сви у љуте ране огрезнули; ма се напиј воде бесмртија, мало тугуј, па издрави одмах. На хиљаде удвоји се виде по воздуху и по равнинама, без велике мјешаније масах.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Недела свога црним прљама Ниси л’ окаљô књигу повести, Где прадедова наших имена, Кô мученике вере Христове, У бесмртија сјајне дворове Истине писац жељно уводи?