Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост, за
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сећаће га се, кад буде стигао у варварско царство! Павле онда, у неком чудном беснилу, рече да му до школе јахања, нимало, није стало, и да треба да се врати у свој трактир, где га чекају.
А тешио је Павла да није Дукља једини прелаз, куд у Пољску путују путници. Павле је прво, у беснилу, био шчепао, тог сержана, за груди, али се после сети да свађа може све да поквари, па се смирио.
Кад би заподео разговор, да време прекрати, они су га слушали, понизно, смешећи се, неми. У свом беснилу, да мора да губи време, у тој пустоши, иза леђа божијих, Исакович после, данима, није хтео ни да излази.
Је ли ти је сврака, Петре, мозак попила?“ За тренутак се чинило да ће га братучед, Петар, у беснилу и очају, ударити. Да ће Петар насрнути на Павла.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Тако је, тако, нема говора. — Нема, господо, бездушнијег народа од немачког. Немац је бесно псето Европе. у свом беснилу он је кидао и дечје месо.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним лутајућ, У неситоме траже беснилу Да турској ћуди лепо угоде: На точку ломећ младе удове.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У Турке, зар у Турке? Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Видите ли турску силу Како јури у беснилу? Двеста их је!... Двеста друга, Што се сваком праву руга, Што с планина јадне раје Преко прага српског гази, Да