Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Вода је расла. И већ прштаху греде на трошној згради коју су немилостиви вали онако бесно лупали... Али се син природе већ извукао из колибице и широким прсима цепаше хладну воду, презирући рику разљућенога
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. — Пеци, баба, цицвару! — Сад, ага, сад! И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.
Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... — Ја се овако рвем! — рече он бесно. И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори... Али му не пође за руком.
Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... И набрекнуше му жиле... Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже...
Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. Он осети жеђ, ужасну жеђ... Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... — Воде!... Воде!
Он је назирао играње таласа у вртлозима... И допаде му се све то. Та, то ври бесно као у души његовој... Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...
Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости... Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише. На овој су стази толико пута разговарали...
А девојка изгуби памет... И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... — Шта ти је? — упита је Станко. Она скочи: — Ништа... не дирај ме! — Зар ја тебе нисам никад загрлио?! — Јеси..
Идите, дакле, уклоните се!... Збогом!... Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... У шатору беше тишина као у гробу. Свима су у ушима звониле Зекине речи...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Још један дан само хтели би свом снагом, Један, само један! Вај, док се, све брже, Кроз кобну ноћ чује како бесно рже Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема. На њу кидаше бесно и њено рођено срце, а нема ко да га одбије. Свет се преврнуо и она стоји стрмоглавце.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете! Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!... К’о да ће хиљаду година да живиду! — Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?
Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање. Коњи се згрануше па све упропнице скачу, а женскадија цичи и подвикује од силна
Стари сват нареди да се крећу. Запуцаше бичеви, и кола полетеше једна за другим и једна поред других. Лудо и бесно полетеше, тако да се све живо склањало са сокака, и кокошке и гуске све полете украј кад прођоше сила и сватови на
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и да јури по дворишту, башти, једнако бацајући са себе одело и дречећи бесно да се чак и слуге склањале од њега... Онда се зна да ће тада стара хаџика изићи.
Али чим уђе у маале, опет се заборави. Почне да иде по кућама. Где га не познају, беже од њега, јер тако бесно, халапљиво почне да упада у дворишта.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера. Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједанпут онај батаљон што је маршовао на зачељу колоне, онај реп гусенице, прште у стрелце, сиђе с друма и бесно појури кукурузима одакле беше изненађен ватром гониоца који се од некуд пробио.
у потпуном лудилу до најпоследњег смрзлог нерва зграби све оне конопце испод звонâ и док су разјарена клатна бесно ударала у онај туч, он се сруши на дрвени таван изнад степеница, па се муњевито стропошта доле и излети у порту.
И тако задихан, суманут, сав у зноју, обузет оним страхом животиње коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ
Јер шта је то победа, и може ли је данас бити? А ми пијемо у логорима за срећне резултате, играмо бесно, делимо ордење, заводимо један другом жене, претимо и певамо у оном лудилу осуђеника пред вешалима, а те резултате
Па у оном болном и збрканом елану и у оној жеђи и безумљу он лудо брзо дође до коња, узјаха и појури И док су копите бесно прскале блато, за њим је све више остајао онај мутан црн И мртвачки покривач облака.
Африка
га не ошамари као што би било који други белац, већ га бесно и нагло уједа за руку, леђа, мишицу. У први мах сам мислио да се шали, јер се остали црнци обично смеју.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш! Море, оћи да ти гази сиротиња и нестрећа, тако ја, како бесно коњ трава зелена! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ПЕТАР ЈАЊА: Ето моја верна Петра.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чуо је само, изненада, иза леђа, нека кола, која су јурила, некуд, бесно. Коњи, упрегнути у та кола, негде, у мраку, галопирали су.
Овде, међутим, на путу у Кијев, тај трећи коњ вукао је, као и она друга два, бесно. А сва три су јурила, тако, да им је грива, пуна снега, лепршала, као неко бело крило.
прешао све, али кад га јахач натера на препону, коју су звали „зид“, скрену, а кад га јахач поче ударати у слабину, бесно, јурну на идућу, и тресну јахача, колико је дуг, на препону. Пуковника изнеше. Био се јако угрувао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је пластично и снажно описао Борисав Станковић, они се најпре уздржљиво, али постепено све топлије и најзад страсно и бесно одају телесном уживању и љубавним осећањима.
натерали жене да с њима играју, пали у „ћеф“ и севдах, и, изишавши из куће, водили су коло по улицама помамно и бесно до потпуне изнемоглости.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чим пођоше, и он потера коња дуж обале и нагна га узбрдо, тако, да је животиња бесно фрктала и сва се пушила. Вратио се, да се и он опреми.
Узалуд му притрчаше и покушаше да га умире, узалуд га положише на шезлонг дуж зида, као кладу. Непрестано је тешко, бесно дахтао.
мостова их је делио у два табора и лично их водио једне против других, тако да их на мосту помеша и збрка, вртећи се бесно на коњу, међу блештећим ханџарима, у диму од барута, међу њиним збуњеним гомилама, што су урлале раздражене и
У широком зеленилу поља, на дну обзорја, учинише му се тим непомичнији што га је коњ тако страшно тресао; фркћући бесно над жбуњем коприва, над џомбама и прекопаним баштама, спотичући се и лупајући копитом о копиту.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
им зујим око уха, Човек маше, трепће, духа, Љутит скочи да ме смлати, Ја одлетим, па се вратим, Па му седнем бесно, смело, Сад на лице, сад на чело а рат између редуше и миша завршава се трагично по миша.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо! — викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи одоше
— викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи одоше на салату од целера. — Зар ти мени то! Твоме Јови! Видиш ли, море, онај пиштољ?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола
Страшна брада у њега је спреда, Повила се ко застава лака, Под њу купи он свога хонвèда. Бесно л' јарац ногам' се бацака, У нас очи он упр'ô своје, Очи пламте као ватра кака.
Ма ко изненада, Ко оно отуд на њ'га наже сада, Још викну бесно: „Стани, да ти платим, Да жао теби за још горе вратим!
XXВИИ Сад од земље бесно ђипи, К небу страшне очи ита, Диже руку, зуби шкрипи, Ох, да јада страовита. Дркће страшна, дркћу уста, Ал' из њи
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном кола почеше брзо силазити низ пут, Димитрија се стресе, полете за њима, али му се ноге укочише, и он се поче бесно издизати, батргати и махати рукама и ногама... Хтеде да виче, али га глас издаде.
Низ поље иду, бабо, сејмени, Сејменску песму, бабо, певаше, Хајдучку главу, бабо, ношаше! — Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. — Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. Уђох, стадох.
Он!... А што он? Што је он? И њега ћу ја... А ти њега, њега? Чекај, ћерко моја кога ћеш ти? Њега, а, њега? — И онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...
— Зар ја то да дочекам, да ми девојку, венчану, натраг одведу?... И то ја, ја?!... Говори, казуј! — И ухвати га бесно за прса, те га поче да дрмуса, гњави. — Казуј... Убићу те, убићу те! Бар да те не гледам таквог!... — Уби ме!
И не могући да издржи више, бесно, махнито љубљаше и угризаше прса, гојне мишице на руци, гурајући песницу у уста, као да би спречила оно што из ње
Брзо бре, ено комшије већ тринаест товара, а ми?... Их!... И брзо се сагиње, муља бесно, а рука му се црвени као крв од грожђа. Одвојих се од трешње и седох до једног чокота.
и Фатиму, која се, у белим, свиленим јелецима и шалварима, вије око њега, игра му, запара палцем дахире, певајући бесно, из свег гласа: Ја не жалим снагата моја! — Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
вилиних гуслица — вилински беше са жице звук: милином звука вила се бела силно занела, замахну лук, луком је гусле бесно превукла — жица је пукла. Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Гледаш девојче, скаче ка бесно, неће да бојадише косу, не може ниједан момак да прође мирно од њу. Не игра српску игру, него се грли сас момци, вата
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Није стигао да каже ни бритва! — Али то није шољица за кафу! — Зар није исто? — искезих се манијачки. Згужвао је бесно хартију са господином Роршахом и бацио је у корпу за отпатке. Покуша с новом мрљом.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тачка!) Онда је . . . онда . . . као што рекох, та иста дивља свиња, (што је не убих и не испекох!) јездила бесно у свом капуту, (сав је од иња, од чекиња!
) однесе с Дрине мост. Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде сјајно перце, пројури бесно народном песмом купећи десетерце. Од Змаја цветну обрсти леју, понешто штрпну и Доситеју.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дуго смо чекали док је стигао до нас. Командир је бледео, црвенео, знојио се, шкргутао зубима и бесно колутао очима на војнике који нису обратили пажњу на своју спрему. А било је много замерака... Каиш на опреми преврнут.
Ваздух је у котлини трептао. Птице су избезумљено лепршале у висини. — Нека водник другога вода не дрема! — викну бесно командант. Онда се обрати командиру: — Разорном! Дрвета се повише од силнога треска и у ушима писну.
А овако, на одстојању, наредник га је само гледао бесно. Са торња се видела непрегледна равница, јасно оивичене њиве, и непрегледна кукурузишта са ижђикалим стабљикама као
— Пењимо се на ову кућу. Танасије, телефон брже! Пас неки на ланцу лајао је бесно, вукући за собом један трупац. Ветар је повијао дрвета и у лице су нас ударале крупне и хладне капи кише.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли ?
Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити. — Ево, ево гле... животињо!... Јеси видео ко је Пера писар!... И ти, смраду један...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Секли немилице, ножевима страшним, што су задирали дубоко, и бесно, али нису могли да исеку ни један јаук, из тела њиховог, пуног рана, окуженог, жутог, гробног, јадног.
Пијем једној венеричној болници, из које се целе јесени орила бећарска песма. Нек моје вино, које просипам ево бесно по овом белом, свечаном, чаршаву, зарумени у славу друга мог, каплара Проке Натуралова, кога су стрељали, 916,
А он јој се смејао бесно, лагано, банаћански. Пијем у славу Војног Суда и барјака црно‑жутих, којима се насмејао кад га осудише на смрт.
Нек моје вино зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло бесно, без јаука, у једној венеричној болници дичне хабзбуршке династије.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Срце удара као бесно, и на темену ври читав пакао од убрзане радње мозга и живаца. Зенице се рашириле и приковале се у једном правцу; сваки
— Не даааај! — Предајте се! — Пуцај! Као илински вихор, заљуља се и завитла се цела ова леса од народа. Све као бесно, као острвљена звер, јурну за бегунцима...
А ја ћу се већ чувати што боље могу. А и шта ћеш му: младо је, и зелено, и бесно, није још видело шта је мука. Нека га, дâко се опамети.
Наједаред, кроз сан, чује оно познато му нервозно, бесно викање очево... сан га опет савлађује, али речи мамине, које говори седећи уз њега, увлаче му се некако у само срце,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
враћајући се из јужне поларне области. Учасници експедиције, изишавши на острво, били су бесно нападнути од подивљалих бикова од којих су убили неколико комада за обнову свеже хране на броду. Затим је ту, 1903.
Обратите пажњу, јер ћете видети што никад нисте видели. Велика риба додирује њушком наш прозор. Али... ево је где бесно насрће на стакло на коме се огледа као на огледалу и по свој прилици мисли да је то каква друга риба која на њу насрће.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца. И на изненађење свих, пуцњи пушака убрзо почеше да се мешају са свирком
— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну С другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.
снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас. Бесно грлећи, дирала је: — Миту, Миту овој пуштајте!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Дрвце порасте, зазелени, захлади... Али, око њега нигде, нигде бор, јаблан, све сучке... (Уноси се бесно у владику; гледа га широко, очајно, упиње се да га он разуме): Е сад, бива ли да то дрвце одсечем, дам, вежем га за
« (С осећајем мржње на тог незнаног још младожењу, раскопчавајући минтан и огрлицу, бесно, ситећи се себи самом): Немаш куд више, Јовчо: мораш! (Клоне на миндерлук). Мораш!...
ЈОВЧИН ГЛАС (нестрпљиво): Ама, што се не отвара то?! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди!
се његови не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер види да Васкини прозори још нису отворени; бесно у мрак): Камо сте, бре, камо? НЕКО С ФЕЊЕРОМ (с лева, дошав до испод степеница, уплашено, пригушено): Ту смо, ту!
ЈОВЧА (показујући на Васкину собу): Па камо је? МАРИЈА (болно): Болна! ЈОВЧА (одахне ослобођен сумње, опет бесно, предишући и надносећи се над њу): Како: »болна«?! (Замахне да је бије, готов и да убије): Зашто »болна«?
Оздравиће она. Не одричем се ја. И болесну, ја ћу да је узмем... ЈОВЧА (бесно, очајно, оштро): Нема јој лека, нема! (Зарежи, зашкрипи зубима, мислећи на казну за њу.
(освешћује се, диже се у вратима; пипа се по силаву, гледа је ли му револвер пун, браћа га, нагне се на доксат, бесно, пригушеним гласом): Коња! (Силази тешким корацима, предишући.
НАЗА И зато си грешан. Зато те сан не хвата. Све, све на то дрвце мислиш... ЈОВЧА (трза се из заноса, очајно, бесно): Напоље! Лажеш! Све лажеш! (Баца јој новаца.) Све лажеш! Нисам ја грешан. Нисам јој пречио, не давао...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Његове речи су се сударале са усковитланим ваздухом, са сломљеним светлостима, са пуцњеви ма, војници су те речи бесно одбацивали као проклету болест, Сима терџуман је викао, све јаче, а одговарали су му пуцњеви, све чешћи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Још један дан само хтели би свом снагом! Један, само један!... Вај, док се све брже, Кроз кобну ноћ чује како бесно рже Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом. Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако бар веле наши геометричари“, додаје Теокритос. „Наши геометричари!“, викну бесно Зенодотос. „Они су овај наш дом муза претворили у бакалницу. - Значајна расправа! Ја сам је прелистао.
“ Принцеза погледа захвално на свога оца, а њена маћеха стисну бесно своје румене усне. Тако постаде Аристархос преко ноћи славан човек.
„Аристархос! Не трпим поговора!“, викну бесно краљ. Али кад виде како Аристархос, понижен, обори главу, краљ омекша. Он поче да размишља како да измири Аристарха са
Кад лопти приближих лице, застаде ми дах, а кад јој приближих руку, повуче је ваздух бесно са собом“. „Тим се јасно испољила разлика између ваших опита, господине Герике и експеримента Торичелијевог.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све се око мене окретало. И не знајући више шта чиним ја страсно прошаптах. — Снајкице!... Ох, снајкице! Па је бесно зграбих око паса.
— Тако је, тако, нема говора. — Нема, господо, бездушнијег народа од немачког. Немац је бесно псето Европе. у свом беснилу он је кидао и дечје месо.
Петроније Свилар и само је брада иследникова наједанпут задрхтала, па је, избезумљен у изневереном очекивању, бесно поскочио са стола. — Хуљо лажљива! Говорићеш ти сам!
Онда се опет зачули тешки кораци и старешина апсана упао је бесно унутра: — Шта је? Јесте ли дигли главе? Ово је била само проба. Хтео сам да видим шта ћете, а ви дигли главе.
Муња, без грмљавине, обасјавала је небо, по коме су полако, сасвим полако, пузиле облачине, тешке и огромне. И то бесно мачје завијање усред језивог мртвила гробља, и оне аветињске облачине што су пузиле по небеском океану, испунише ми
неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај пресецани ваздух стао фијукати, звиждати, зујати, и тако бесно цичати, да сам мислио: оглувећу.
Крив ми је, крив, не разумеш, никад нећеш разумети; пусти ме, ти ниси у стању, ти не можеш разумети.“ И рвем се, и бесно се борим, и свом грчевитошћу свога беснила ломим кошчате прсте моје мајке, јадне моје мајке.
Више се није имало шта говорити и ја зграбих дизгине и бич из руку кочијаша па стадох бесно шибати коње. Али и мој сапутник, чије су руке биле као кљеште, стреловитим покретом дочепа узде и покуша да окрене
је у њему опасни пламен разбуктао, и само се види како му се уста отварају и звуке неке шиштаве испуштају, док му руке бесно млатарају, те се више не зна да ли се још радује, или га је тешка нека мука и жалост обузела.
Тај вагон био је сасвим под влашћу оне силе што је бесно бректала. И тада, као чудом, он осети огромну снагу: баш као да је та машина он сам, и да је она снага у његовим
Улица је била жива и шумна и пролазници су протестовали због прашине која се подизала. И сирене су јетко и бесно опомињале неспретнога чистача, док се деца са тротоара гласно смејала његовој капи од шаренога штофа.
Тамо, с оне стране, требало је прећи, и ја бих био спасен. И ја сам јурио бесно, газио дубоке потоке и реке и — одступао. Као никад дотле, живот у миру чинио ми се сладак, божанствен, идеалан.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Покидани, растурени сви листови из живота: Бесно их је разбацао по прошлости ветар мука; Још ја стојим, кржљав израз свих болова и страхота.
С нама ту је, ноћу и дању, Ледени дах. У игри, у пољупцима тражимо бесно Израза, сна; Плачемо, мртвима што је у паклу тесно, Кад нема дна.
”... И крик загушљив задави му речи, Крик којим човек у љубави зове Сотону да га својим паклом лечи. И бесно пође све дубље и даље, Незнано куда за инстинктом грозним.
Ћипико, Иво - Приповетке
Марко навикао да своју цуру милује, обгрли је, диже се, повуче је за собом и бесно заигра. Стара Стана, насмејана, чучи на земљи, гледа своје дете и слуша како одскоком звече старе плете на црвен—капи.
Марко пречу грдњу. Криж прође, а он још игра бесно, разблудно... А људи се сучу и мрмоње...Испод кукуљица већ се чује погдекоја претња.
птичијих гнезда, који је у тишини тајанствено ћутао, а нападнут олујом, стењао и јецао; у чије излокане чврсте темеље, бесно прштећи, разбијаху се валови, котрљајући бели песак. А над њим јата галебова, гоњена ветром, дераху се: чијуу, чиијуу!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Молим! (Одлази лево.) ДАРА (одлази за њим). ЖИВКА (гледа запрепашћено за њом, па онда бесно баца сунцобран и шешир са себе). ВИ ЖИВКА, ПЕРА ПЕРА (доноси велики штос новина): Добар дан, госпођо министарка.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
По сто миља, веле људи, Прелетите за час бесно; Зар се не би то орило Хучно, звучно, урнебесно? А ви тако мирно, тихо Пролазите простор свети, Та већи се шушањ
Краков, Станислав - КРИЛА
Тада су ови, пробадани звуцима и погледима, прсили своје теретом увијене груди, и бесно ударали по камењу поткованим цокулама. Први су били високи И снажни.
Петровић, Растко - АФРИКА
га не ошамари као што би било који други белац, већ га бесно и нагло уједа за руку, леђа, мишицу. У први мах сам мислио да се шали, јер се остали црнци обично смеју.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А мени, своме робу, поклања Два века бола, јада, чемера: На оштар колац поред Пајсија Братову главу бесно удара; Па да је гавран не би кљувао, Онде на стражу мене поставља! Рођеног брата!...
РАДАК: Шта? ИСАК: У Маџара сам морô гледати Надуте жабе празну мешину Где мехуриће од сапунила Доламом златном бесно огрће; Арпада седог то су унуци!
) Опаљен пиштољ! Ту беше борбе!... Ево и крви Где је по зиду бесно прскала... Јасно је све... Издајство! Превара!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— понудио нас је официр граничар. Један пас привезан на дугачкој жици, лајао је бесно... Поводећи се готово од ветра, ушли смо у караулу, где се тек сада мало исправисмо.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...“ Та вест би стегла срце жалосно, Заледила би горке речице Што се на тужну душе свечаност У таван олтар
Ако нам твоје нема помоћи, Детињства твога љуљку злаћену Лубардама ће душман видела, Син Арабије, бесно ринути У мутан песак мора сињега. ЈЕЛИСАВЕТА: Шта рече?... Збиљу?... Ил’ шалу збијаш с мојим теретом.
Ал’ давно памти, па много зна. Није једанпут љута Крајина Бленула чудом у јуначину Што копљем својим бесно продире У густу маглу дима пушчаног. Ал’ сад је стар... (Један крајишник улази и ћути.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Што ћутиш?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
гоњен, Као челична рука стиснута, Кô с неба грумен звезда сроњен, Мој народ дахће, дршће, стреми И дивљим оком бесно лута. Неми. Слуктању предан Он чека гневно удар један, да плане... И плану, прасну. Закрвавише се старе ране.
И рекнеш ли ипак, да се мора стати, Учињено биће, јер судија ти си; Последњу кап крви бесно ћемо дати, Да се њом испишу грозни летописи. Но тада и твоје погрепшће се име; И тад залуд плоче слаћеш са Синаја.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Јеси л' добро прегледао? ВИЋА: Нема. КАПЕТАН: Има ли још какве хартије? ВИЋА: Има једно писмо. ЂОКА (скочи бесно): То не дозвољавам! (Хоће да шчепа писмо.) КАПЕТАН: Де! (Побегне иза Милисављевог стола.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен му пошље. И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: — Ево, слепче! Види! Види како је све чисто! У реду. А ти?
да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће... Ништа од тога. Младен као и пре...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере. Кад је Прохор сазнао шта се о њему прича, бесно је просиктао да зна ко је измислио ту лаж. Показао је прстом на мене.
то због тога што му је камилавка натучена преко ушију, а можда зато што његов белац њишти, пропиње се изнад понора и бесно гризе ђем од страсне жеље да некуд одатле одгалопира.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Замислићу Туре и почећу потом Што ћу бесно Туре да сравним са скотом. Потом ћу да викнем, нек се небо стреса: „Крви, само крви, и још више меса!
Имање и морал шћердао је давио. Ал' је барем име заслужио славно. Ласкао је подло у песмама роду, И кô бесно псето мрзио је воду. 7. Ето ту је Нестор, наш грађанин славни. Имућан и виђен чиновник државни.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката. ТАШАНА (бесно матери): Где си, мори, мати? КАТА (зачуђено): Па ту сам, синко! ТАШАНА (унезверено, љутито): Како ту?
И онда ја све морам да знам, да бих за све ја била крива. (Сасвим бесно уноси се матери у лице): Чујеш, ти, ево ја теби сада кажем, а ти свима: оцу, хаџијама, и коме хоћеш, да ја више овако
Ја ћу, ја... (У очајању не знајући шта ће): Ох, не знам шта ћу, и шта ја могу?... (Сасвим бесно, решено): Или бар, ако ништа нећете да чините са мном, онда нико више да ми не долази, нико на очи да ми не излази, да
Тај ваљда има две главе а не једну. Кажи, који је тај? ТАШАНА О, дедо. МИРОН Ко? ТАШАНА Па он! МИРОН (бесно): Ама ко »он«? Шта је, где је, тај »он«? Какав је, одакле је? И зашто ме одмах ниси звала, одмах ми име његово казала?
(Не верујући себи, разрогачен, Ташани): Аман, Ташана? ТАШАНА (јетко с насладом): Да, да! САРОШ (бесно): Ни ти, нити ико тако што о мени не сме да мисли. А најмање ти! Ти то не смеш тако о мени...
А најмање ти! Ти то не смеш тако о мени... ТАШАНА (бесно, уливајући сав бол, јад): Смем! И хоћу! И истина је! Јер ја сам по теби могла да пресвиснем, да скончам, да сама себи
Куд год прођеш, куд год одеш, сваки ти се диви, поштује. И има за што да ти се диве. ТАШАНА (узрујано, бесно): Ох то, не то. Велика, чувена Ташана. Али то нисам ја. Нисам никада била ја, своја Ташана. Увек нечија.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гранчици попут месец се млади љуља, Под ризом цуре трепну појка славуља, Затрепта Лоренц јуноша, бесно јеца: Сага, о сага, о цара гіовінезза.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
да видим њих, децу, дом, кућу своју. (Бесно): А оно? Кога имам да видим? Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно): Ах!
(Виче): Нано! Улази Ката. ТОМА Где ти је син? Син твој? КАТА (снебивајући се): Па... ти знаш... ТОМА (бесно): Не знам! И ништа нећу да знам! Ти си му мајка, ти си га родила! А шта ти знаш? Кад си и ти нешто знала? Никад! Ништа!
Половин човек бидна! И још к’д њу чујем, њојну песму и њојно грло — ете, дори пупак ме заболи. (Пење се на чардак. Бесно Салчету): Салче, стара ђидијо, мори! Видиш ли? А »наше« к’д беше? К’д ми овакој млади и убави бесмо?
Пркосно се исправља. Испружа ногу и лупа њоме.) Коско, зар већ остаре, те се већ тресеш? (Окреће се Циганима, бесно им претећи јатаганом.) Гркљан! Салче! Овам’! Зашто с’г ћу све да... (Седа, за ваљује фес, раздрљује прса.
) САЛЧЕ (Митки): Други пут ће она то, Митке, други пут! КОШТАНА Али оваква да сам. Да не скидам минтан. МИТКА (бесно, горко): Не! Минтан да скинеш, те груди да ти пуцав.
А нож, знаје се, свилу не сече, те ја тако жив... А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву фрљили. (Устаје, бесно вади јатаган.) Свирите ми бре, и појте, зашто... (Салчету): Ти ли мори, вештице, не даваш! Овамо ти! Овам!
СТОЈАН покуњено, и гологлав, одлази. МАГДА (понизно Томи): Немој, газдо! Не љути се толико! ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја? МАГДА Газда! Газда! Стари, мили, слатки газда! (Љуби га у руку.) Немој, газдо!
ТОМА (виче): Марко! Низе, дубле, дукате! МАРКО (забезекнуто): А не то, газдо! ТОМА (бесно): Ћут’! МАРКО (враћа се и доноси му низе од дуката). ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На, кћери.
Улази Митка. МИТКА (Марку): Чепрње! Котлове вина! Дизај теј чаше, туј срчу! СТОЈАН (на вратима; бесно, љубоморно Коштани): Циганка! Ко да више! (Одлази). ТОМА (згранут, прилази зиду, где је оружје): Ко тамо?!
И с’г, ето ти ги: и жена и деца!... Ја! Ништа немам. Никога си ја немам. Аха!... АРСА (бесно): Кући!... МИТКА (покуњено одлази): Хајд, хајд, ти ми... (Одлази). АРСА (за њим): Кући право! (Циганима). А ви?
(Салчету): А тебе? Сад, одмах, и то у сахат, у минут обесих, ако за недељу, ону вашу — (бесно) нећу да знам ни како јој је име! — не удате. Свадба, новац, све ћу ја да дам. (Разјарено): Нећу више за њу да чујем!
КОШТАНА Ох! (С муком придржава се за врата.) Зар ја тамо? За Асана, у село, у Бању? Тамо? И ја ње гова, Асанова? (Бесно.) Зар он мој муж? Он? Ох! (Гризе руке. Поводи се. Спази кмета, бесно пође к њему.) Шта ћеш? Кога чекаш?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била. Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију