Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чесна и разумна жена, ако ће и просто обучена бити, достојна је високопочитанија; а она сујетна и беспослена цифрашица, којеј с шу|штењем свилених хаљина окреће се и мозак, растежу јој се речи као цицвара; гди се о безделици, о
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.
и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског »Тагблата« или још боље »Интересантеблата«.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Саватије Грбић извештава: „Код сељака деца никад нису беспослена. Још од четврте године дете почне да врши неки лакши посао, и што је старије, то му се и тежи посао одређује.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче. Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Жена која поједе црва из л. дрвета или пупа, зачеће (ЖСС, 188). О постанку л. прича наш народ како је беспослена баба молила Бога да јој да »јал̓ ушицу, јал̓ бушицу, ја орашчић, ја лешничић«, да би се забавила.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Деца су као дворске будале: беспослена, безбрижна, партаична, језична и пакосна. Кад деца негде преузму инат или презирање, могу да буду, баш као дворске
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И хоће л' то који господар учинити и дати? А нашло би се ко би и туђу плаћу преузео! Томе се плаћа ко заради, а на беспослена нејма мисли.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
обичају отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле“, како су је сви звали, а која је, по оном да „медвед
Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које је на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.