Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.
Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дуката. Уредник ће већ то наћи. Па зашто не би то штампали? Ником не шкоди, а неће тиме своју публику