Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То бесте ви! У рукама вам дрхташе један превијен листић исписане хартије, таман поглед ваших испијених очију беше на њ управљен.
Ви, госпо, бесте ђон на чизмама ваших господара, а господари, наравно не газе по блату, они су по цвећу газили... газили су све што
И ви говорите о љубави! Ви!.. Смешно! А кад су мртви љубили? За живота бесте бич живима, газисте све што се усудило дисати, љубити...
Теодосије - ЖИТИЈА
Као што сте нас у маловременом и земном овом животу, док с нама бесте, водећи нас, чували у обојем, То јест у душевним и телесним стварима, још више се сада, будући код Христа, молите за
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пукотину, Мисли моје, бели дан у свитку, Ви санови пуштени у даљину, — Ви слатки бјасте сањалу у трави, Каки њему бесте ту на јави? (6) Но сада само, брате драги, чуј.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Је ли, памтим ли добро? Ви бесте са села, скори досељеници. Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош. Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком
Моја вас је мати радо имала. Јер једно што нам бесте комшије, друго што од познаника и родбине не имађасте никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
државне а да вас нико не тужи да сте хегемони Милост ће оскудна бити знали сте да свако своју срећу кује ал не бесте покорни ни сопственом знању спремите се за туризам по паклу мада пресуда још није пала Картароши да вас нешто
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Косовски јунади, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Дакле, све саме дивљаке, а не баштенске биљке, као што ни ви, господине Дарвине, ни Волес не бесте васпитани у школској башти“. „Заиста, тако је!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Пламен и дим, гори нам лице, Мрки кô вуци дођемо сви — Али где бесте ви, кукавице, Пудљивци худи, лажљиви пси?... 1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Видим пала тела и крв рањеника. Твој мач, Сауле, увек је махао. Саул и Јонатан! Драги, док бесте живи, Ни смрт вас није могла раставити, Орли брзога лета, а лавови чврстог срца.