Дучић, Јован - ПЕСМЕ
оста твоја књига мала Кô гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскрвнула није Ни безбожна грдња, ни бестидна хвала! ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева.
Африка
најлепшој најзад врућина и, кад смо већ уморни од наговарања, без икаквих увода одбацује свој „пањ“, и остаје мирна и бестидна као деран.
Црњански, Милош - Сеобе 2
се био чврсто решио да не иде на спрат, до првих врата, лево, где госпожа Евдокија спава, Исаковичу се, то вече, та бестидна, луда, страсна, а лепа жена, дуго привиђала. Као да је дошла, и, на његову постељу, легла.
А понављала је задихано: „Ајде, серце, ајде!“ Та бестидна жена лежала је, после, гола, као од мајке рођена, а лепа, на његовој постељи, шапућући нешто.
А брбља као крчмарица. Треба што пре да изиђу одатле. Кћи госпоже Божич, међутим – као и њена мати тврдоглава, и бестидна – запита га, гласно, уозбиљивши се: Зар он верује да је у љубави, са удатом женом, срећа?
Балавица је она, а не удавача. Срамоти свога оца, а не види да је смешна и бестидна, одурна, размажена. А он, он се не би женио, балавицом, никада, никад се он не би женио са оном чији је нос, још
Љубав ван брака, мислило се тада, много је топлија, дубља, него међу брачним паровима. Много више бестидна, па зато и плоднија.
неке нимфе, у месечини, како га узима за руку, да са њим потрчи, постељи, у ту слику би му се мешала и госпожа Божич, бестидна, луда, госпожа Божич.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Истина, она је тек сад била лепа, упаљена, при том угојена, бестидна, али зар нису такве и све друге са којима је он имао посла?
Милићевић, Вук - Беспуће
лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода;
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
не оста твоја књига мала К'о гроб сиромаха, гроб без историје, Ког у светом миру оскврнила није Ни безбожна грдња ни бестидна хвала!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пучке жене гледале су је црним очима: свака њена ријеч, свака њена кретња чинила им се саблажњива, готово бестидна. И ја сам је сам гледао са снебивањем. Истина, она не зна што се догодило. Али то што се догодило — то је стварност.
Петровић, Растко - АФРИКА
најлепшој најзад врућина и, кад смо већ уморни од наговарања, без икаквих увода одбацује свој „пањ“, и остаје мирна и бестидна као деран.