Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Али они тада записују, немилостиво и бестидно ишту саландаре, проскомидије, поменике, вола, краву, а од сиромаха овцу, јаре или, ако ништа, — чарапе; он мора што
„Р у г а ј е т с ј а г р а ж д а н о м л и ш е н и р а з у м а”, вели Соломон. Јавна и самопроизвољна злоба, бестидно, штоно реч с барјаком, злонаравије и бешчиније такових људи који, као свим људма упркос и уинат, бездјелствују и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њени су рукави лепршали, око њених голих руку, а имала је хладну, змијску руку – бар се тако чинило Павлу. Она је бестидно почела да му се нуди.
А нероткиње, несретнице, имале су тужан живот. Исакович није намеравао да изневери ту упаљеницу, која му се тако бестидно обесила о врат – ако занесе и оцу се врати.
Била је лепа, и са леђа, и те како, али се понашала бестидно. Павле помисли, да је са том женом запао у неку несрећу, која ће се претворити, на крају, у срамоту.
Нити је више узимала под руку Божича, нити се наслањала, бестидно, на ди Ронкалија. Попела се, сама, на први спрат, где је била њена ложница.
она његова Бечлика, што је на пајвану представљала богињу ноћи, и лепша, него Божичка, која му се наметнула, онако, бестидно, кад су у Визелбургу преноћили.
Дрхћући од уживања, међутим, није дозвољавала да и он њен поглед ухвати. Викала је само његово име, бестидно. Измучен тим успоменама, Исакович је био, заиста, задремао и његова глава клону.
Седела је и брбљала, весело, бестидно, као што се у кући Витковича брбљало, кад би се официри, сербски и руски, са својим женама окупили, и унели шпилтиши.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Можда је имао, са свог гледишта, право. Ја сам је, ипак, доцније, унео у „Лирику Итаке“, бестидно. Те јесени, поред љубави за Иланчу, посведочио сам, детињасто, и своју љубав према Београду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Што си тако мали... ох, што си тако мали?“, шапутала је, распусно и бестидно га трошила и миловала, с мржњом и нежношћу што су се у налетима смењивале као велико и мало звоно, да га заувек
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
песмом смрт превари Шта ће са нама бити Запевају ли ствари Ни две речи се више Међусобно не слажу Песме ако су лепе Бестидно звуче и лажу На неком месту туђем Прелетајући дубине туђе Мами ме птица све луђе Да за њом у ватру уђем ОРФИЧКО
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је угледала тога мекушца, наједном се преобразила, почела нагло да се кинђурише и њише куковима при ходу, нападно и бестидно. Онај отужни сањарски израз што јој не силази са лица, оно светлуцање очију, она тиха туга, они бесмислени испади.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И да вам као паметном човеку кажем још нешто: то је знак да полако, полако идемо наниже. Кад вас бестидно почну варати и черупати, то је сигуран знак да миришите на пропаст и лешину.