Лалић, Иван В. - ПИСМО
ће да прсне Изнутра, и да предвоји се само О Илиндану; снаге истоврсне Напете некад твоје конце држе; Сад пуштају их бестрасно, све брже, Док простим падом пониреш у замор. Ветар у празној чаши на тераси Са предвечерјем слаже се у талог.
Од свега тога сазри једно лето, Кад бестрасно га суђаје досуде, Кад будуће и бивше, кад се све то Смири у раван спојене посуде — А срце мотри за крилатом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У плућа и из плућа још струји трачак зрака, механички и бестрасно, као у Мемносов кип. Али с познатога лица већ постепено нестаје његова личност.