Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович, кад то чу, помисли да има безброј несрећника на свету. Колико бесчислених звезд. Би му Агагијанијана, на растанку, жао.
А чула се, на мукама, и сербска, срамотна, псовка, колико је на небу бесчислених звезд. Жудња за Росијом, код тог света, није била нова – речи око тога имао је већ, росијски посланик у Бечу, Нефимов,
Дете? Да ти из душе кажем! Да сам теле направио па да се дивиш! А дете? Толика се деца рађају! Има их колико бесчислених звезд! Не имамо тогда что да се шепуримо!