Ћипико, Иво - Приповетке
Ма што ти је то по лицу? — преврне разговор. — Биће ти биле оспице?.... Ништа зато — преврне бесједу, — можеш од самога прања живјети!
Ћипико, Иво - Пауци
Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене, и пружи дједу руку у знак погодбе.
Ко зна хоће ли имање и залећи за луг ... Већ, чуј, да ти дадем добар савјет, — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару: скупи за трошак, па сели у Америку... —У Аме—ри—ку?
Пропали би... А имају и право! Гдје је то? — разлаже Ждрале. Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу. —Хоћеш ли пазарити? — упита га. —Хоћу, ако ми иде у рачун... , —Одмах паре, да знаш, потреба ми је...
Па ко би га плаћа? Највише ми посједници. — Јема прав' главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?! Па баш сада, кад су овако липе године...
Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. — Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те