Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Угледа га танана невјеста; кротко ходи, док до њега приђе, кротко ходи, тихо бесјеђаше: „Што је тебе, добри господару, те ти рониш сузе од образа?
Право кажи, очињег ти вида!“ Тад Секула тихо бесјеђаше: „Нисам, дајко, очињег ми вида, после једном у вијеку своме: добро бијах једном уранио, прије зоре и бијела дана, а