Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Проседео је. Очи нису имале више оне светлости, беху тамне и упале, а лице му дође као снег бело. Мени изгледаше много лепши него пре.
Код куће сам се у живописању упражњавао. И мирно сам по вас дуги дан моловао. Беху то по већој чести цртежи из прошлог устанка — досада су сви већ упропашћени; сâм сам томе узрок, а између њих морало
Шта значе ови гвоздени колути на овим мрачним стубовима? — За тих пет гвоздених колута беху њих петоро браће повезани: њих четворо млађих овде је у овим мрачним зидовима у мукама живот скончало — за веру...
Тужним погледом гледао је у црне камене стубове и у оне гвоздене колуте што на платну живописани беху; а кад је видео најстаријег брата, који је остале мученике преживео, како, изнурен и издрпан, тамним очима, чисто као
На шпитаљским прозорима видела су се два-три бледа, уплашена лика — то беху болесници. Сироти! Ишчекиваху помоћ, али пандури, који су се око плота скупили, нису смели прекорачити праг трошне
Ходници у начелству беху мермером патосни, по томе мермеру намештено беше пет-шест сламарица, ка којима су шпитаљски болесници лежали.
Сиромаси! Ја сам их видео. Беху то бледа, увела лица. Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабину пројурио — за неколико
Ко зна шта је у тај мах осећао? Ал’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан рањеноме лаву. „И још смеју да прођу поред ове наше јадне колибице“, — кад се мало
Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави.
Зар моју љубав?... И њега, мога љубавника?... Тако сам у мислима и заспала. Санови ми беху још ужаснији него јава: идем ја кроз кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне несрећне
А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу. Он се нагнуо над мојим креветом, па ме љуби... То беху последњи пољупци. Он беше рањен... Крв му је лопила из уста и из рана. То беху крвави пољупци...
То беху последњи пољупци. Он беше рањен... Крв му је лопила из уста и из рана. То беху крвави пољупци... Ја сам сва претрнула. „Крв!“ Вриснух. „Алекса! Та зар не видиш да си сав крвав?...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...« Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна? Можда су само изнели.
— рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола. Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна. Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође. Ђуко спреман чека код кола.
пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве
Све је то скрхано у авлију код среске куће. Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја! Како је налепио! Куд ће, брате, шут с рогатима!
Ту вам се беху искупили сви одабранији гости и од мушког и од женског смедеревског света — и из трговачког и из чиновничког реда.
Тако је Мојсило радио неколико година у тој паланци, неколико је оближњих сеоских кућа што му беху дужници упропастио, па тек о једном Ђурђевудне продаде испод руке робу и уступи дућан другоме, покупи новце што их
»Шта ли тај лудак шврља једнако туда?« упита Савка своје другарице које беху дошле код ње на честитање и посело, па с њом заједно извириле на прозор.
« Оно тишти једнако. Помаче ногу, опази нешто тврдо под собом. Придиже се те свуче чакшире, које беху још прилично мокре. Кад има шта видети. Некакав грдан врањ упао му кроз пармачу у чакшире, па га то жуљи.
И то му се тако уврте у главу да му се чинило неће моћи преживети ако би је поп Вујица однео. Једном беху дошли попу неки гости из чаршије; било је међу њима и неке господе из среске куће.
— Нутоде јако! Па нема га! — узвикну кмет завиривши унутра. — Бог и душа, побегао! — повикаше неки што беху такође пришли. — Шта, шта? Нема га! — упита ћата и стаде завиривати по апсани. — Хм, хм! одиста га нема!
Онда још није било механа. Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах.
— Е... Оно јест... ама знаш... Аја! — за мрмљаше готово сви углас. Чисто их подиђоше неки мравци. Они што беху полегали насатке, изврнуше се потрбушке, а они што беху потрбушке, изврнуше се насатке. Сви се мало замислише.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...
Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. Било је и бољих кућа. То беху куће задружних породица.
Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу. Друга им села завидеше, а они беху поносити. Него, у том поносу било је и таштине.
Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава. Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.
која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио. У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... 3. ЈАРАНИ Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.
Кадар је био на чету ударити... Иза једног грма — према њему — појави се човек. Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. Човек тај беше Маринко. Он приђе ближе.
И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају. Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!... Хоћемо ли кућама?
У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога... Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. — А је ли?... Да ниси имао каквих гостију ово дана? — Нисам.
Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. — А је ли?... Да ниси имао каквих гостију ово дана? — Нисам. — Да ти нису Турци долазили?
Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. Беху то људи млади и здрави. Видиш како им здравље дија из сваког покрета. Он се онда загледа у ватру.
— Зликовче! Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. То га освести... Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. — Распните ме!
Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАДАЊЕ ЛИШЋА Корачаше нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке.
Мрак болесне ноћи засипаше прахом Платане по врту, језеро прозирно; Наша срца беху испуњена страхом Туда, где све тако умираше мирно.
ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У СУТОН Небеса беху мутна и раздрта, Студен у немој собној полутами; И допираше из самотног врта Музика кише. Ми смо били сами.
Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца. Весело је цветô Турчинак у њеном говору и смеху.
Хтедох да ми љубав има лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И косе јој беху тамне, кô у Туге.
Очи моје жене, мрачни тријумф плоти, Које вечном тугом опијене беху, Свој су простор нашле у њеној чистоти, А свој чар небески у њеноме греху.
Плод мојих самоћа, беше пуна сете; Плод мржњâ, уста ти беху отрована; И плод мојих сумња, ти си прешла, страна, Сав пут с плачем као изгубљено дете.
Прве празне стазе кроз рогоз и влати. Ова чар чекања празних и без мéне! Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом испуњене — А сад те је пуна сва ноћ очајања.
Али кад глас стиже да умрије Ката, Млада удовица, вест бејаше кобна: Све улице беху пусте за по сата... И све покри туга и тишина гробна...
Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели. Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени.
Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели. Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени. Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага.
Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима. На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе. Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очију теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца и на небо.
од... Ама шта су ти одвугле ове жигице?... Дај једну жишку! Капетан га више не слушаше. Његове мисли беху далеко: чак у Књажевцу. Тамо му је била жена код матере, чекајући да се ослободи бремена.
Залуд се капетан мучио да сведе очи — сан његов беху окупили Черкези! Тек у саму зору као да мало придрема, али тад се зачу кроз Мртву ноћ равномерно лупање точкова и
Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару. Сви се беху умили, а свима је Анока поливала. Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: „Глас
лево преко Бригадиер-Брüцке, и ми стајасмо пред огромним парком у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени. Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира, и поздрави се с учитељем, који га је чекао. ГЛАВА СЕДМА Из ње ће читалац видети како је
Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником, на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте. Отпоче »јаузн« и разговор опет као да паузе није ни било.
Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења. То беху кораци сеоског боктера ча-Ниће, који је јављао селу које је доба, и чувао село од лопова, поред све клевете којом су
Јула је жалосно проводила дане после овог разговора с оцем. Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати. Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.
Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути. И млада беше дивна. Плаве очи као небо ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и
Како је срећан! — рече путник, па се опет даде у мисли. Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно »Ех!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али сад, кад се почела црква и по други пут да зида, диже, нико није смео да дира у њу. А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало.
Африка
То беху дуга ниска острва у продужењу једно иза другог. Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, оглед
Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које само што није потпуно зашло, беху обрасли травом и високим жбуњем, не сасвим честим палмама у подножју и чешћим на врховима.
Свирка је долазила бескрајно моћна својом лепотом и слаба својом чујношћу. То не беху велики бубњи там–тама, ни црначки гитари и трубе.
Оне су биле и страховите и дивне. Црнци беху толико уморни да нису хтели да једу. Они су одбијали да се дигну, иако су иначе по природи похлепни. Н.
Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући
свакако спава, и да су моје одеће савршено влажне од предјутарње росе. Звезде беху још на небу. Али ми смо стигли у Кауру, када је на истоку већ почело да се трагично расветљава.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Људи су ослушкивали, у мраку, урлик вукова. Хунгри, који су становали на тој равни, а који се беху доселили из Азије, причали су да коњик из њихове земље може да одјаше на Исток, а да данима не сусретне људско биће.
Штапом, који је премештао из руке у руку, пипао је по степеницама, и спуштао пете тек после малог врдања. Ноге му беху пократке. А листови поднадули. Гарсули је носио црне килоте, од велура, и свилене чарапе.
су стајали распоређени око павиљона, са исуканим сабљама, и они су почели, јашући, да, коњима, потискују оне, који се беху сувише приближили павиљону. Изгледа да је то било, Србе, још више избезумило.
Није никако могао да се смири и скакао је с ноге на ногу, дерући се на официре, који се беху окупили око њега. Мало је требало па да нареди да се на оне, на утрини, пуца, из топа. А викао је из свег гласа.
Венчање је свршено тек што се младенци беху видели. Варвара је била удата, уз мираз чувени; Катинку су пратила само једна кола намештаја, која је сенатор послао у
куће, која је била слупана, на брзу руку, од набоја, при улазу у Махалу, на згаришту једне, турске, карауле, од које беху преостали само, турски, димњаци. Та кућа је била на ониској хумци, а окречена бело, тако да се видела са далека.
Та уста која је некад љубила тако дуго, висила су сад на чибуку, опуштено и искривљено. Зуби му беху жути. Она окрете главу. Кајала се што је уопште и дошла још једном, да поседи, ту, на чатрњи.
Жене кирасира беху омрзле ту лепу жену шизматика и подметале су јој, каткад, најгорег коња. Али није било коња који не би задрхтао, кад
Прошао је крај слушкиња које беху поседале на праг, да се исплачу, а затим је хтео да на својој чатрњи посвршава рачуне порционих новаца и списак својих
Исакович је силазио низ крчевину и није јој одговорио ништа. Кад стиже на пропланак, откуд беху пошли у шетњу, виде да слуге гасе ватре, које беху наложили, и спремају кола и прежу коње.
Кад стиже на пропланак, откуд беху пошли у шетњу, виде да слуге гасе ватре, које беху наложили, и спремају кола и прежу коње.
Павле се затим оте, од ћерки домаћина, и Божича, које га беху опколиле, као чавке гаврана, па приђе Божички и поче да је уверава да жали, јако, ако је, можда, при тој лудој игри са
Теодосије - ЖИТИЈА
великом љубављу заједно с благороднима његовим који су дошли с њим, и када безмерна радост и весеље и велико пировање беху учињени због доласка вазљубљенога сина к родитељима, и када су се веселили много дана, — гле, као Богом покренути,
стени као птице савивши гнездо сеђаху, кишом и ветрима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом И мразом мрзли, убоги беху и ништи, без икакве удобности и пушења дима, немајући ништа што би крадљивци могли украсти осим потребног власеног
самотно живе, који су постили по три и пет дала, и недељу дана, и сваки је по својим могућностима држао пост, јер беху свети велики, пости четрдесетнице, а дан суботњи настајаше, па је журио да их насити топлим хлебовима, јер жаљаше да
на њу срцем, вером и љубављу, и старац сагледавши је поклони се, јер ногама није могао узићи, пошто му од старости беху изнемогла колена.
А од прота измолише запустеле ћелије, маслињаке и винограде што беху око Хиландара, са овим и Светог Георгија Имологите и Светога Николу у Милејама.
копнувши, и гле као да земља рукама издаваше оно што је чувала, и нису нимало промашили отвор јаме у којој скровишта беху положена.
гроба и помазањем светим миром, исцељење и здравље сви изненада примаху, и с великом благодарношћу Богу и преподобнога беху прослављали.
је диван Бог у светима својим, узе са собом преподобне мужеве из Свете Горе, који тада боговрлим животом слично сунцу беху сијали.
насладили, то јест душевно и телесно, уједно се обогатише небеским и земаљским даровима, јер од оба брата благородни беху обдарени, и сви ништи, који веома многи дођоше, биваху обасути милосрђем.
чину сва предања у славословљу и пјенију која у светој Гори навиче а сам се као пример свима иноцима показиваше, јер беху као новорођени благочашћем, уједно и иночаством.
Не само од гроба него и од светих слика преподобнога где беху насликане, Господ је учинио да натприродно истече миро, слично моштима, свете своје још већим знамењима и чудесима,
Са радошћу хваљаху Бога за оно што је учинио на њему, и великом жалошћу беху обузимани, жалећи за својим добрим хранитељем у Богу, сапосником и подвижником, јер из детињства одрасте к њима у
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим тим његовим људима које је водио, није стишавао. Био је прошао са
Слуге иза њега беху заостале мало и он осети потпуну самоћу. Јашући даље, размишљајући о расподели старешина и војника, које је све лично
НИШТА Ушли су у Печуј тако разбарушени, неопрани, мокри, и побеснели, да су се деца расплакала, а жене које беху истрчале, пред куће, да их виде, разбежале вриштећи, у комшилук.
Загушише уске стазе доњег града, пењући се узбрдо, па се расуше и заосташе, крај вике квартирмајстора што беху изјахали да их дочекају и сместе.
Копаху рупе да легну, као што беху навикли код својих кућа. Затим, под непрекидним ударањем добошара, започе тише, разапињање шатора.
Што их се више стишало и примирило у логору, све их је мање желело да заспи. Мада беху измучени и болни у целом телу, од шест дана хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били
Упадали су у варош, као курјаци, кроз стрме ходнике, уске и влажне као олуци. И мада читави сокаци беху пусти, они су, по мраку, наслутили оно што су тражили.
Скривени у тами, они беху полегали дуж зида да виде како одбија, натежући два гвоздена ђулета што се љуљаху, над њиховим главама.
Ухваћена, у граду, беху само двојица, обојица при тучи. Тек ујутру, кад је свануло, похватани су многи, напити, који су били легли по кућама и
Међутим се у кући Комесаровој, где је спавао предводитељ пука, сазнало за све што беху ноћас по Печују „пандури“ починили.
Ослободио је оне што беху оковани; наредио је да пијане гурају, главачке, у бурад воде, ма се задавили; проценио је, заценио, преполовио и
Обливен крвљу, још једном паде, опустивши везане руке међу ноге војника. Тада му већ и ноздрве беху препукле, и шаке и прсти разбијени и поцепани, тако да су висили као крпице са неког рукава.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Родитељи у једном забитом јужном селу беху му већ одавно помрли, а завичај избледео као метафора. Усијани камен под стопалима, зујање мува, досада и прашњави
Сремац, Стеван - ПРОЗА
три младежа, и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин Павле,
— Стари сам ти ја ешкија, прико! Кад сам служио у војсци, онда беху још »јегери« са зеленим испушкама. А, прико, да си ме нешто онда видео!
џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беху лепотице. И тако сам песму довршио, Па те молим, побратиме мио, Опрости ми што ми није боља, А најпосле како ти
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Иш’о је у исцепаним чакширама, које беху искрпљене белим концима; у масним, прљавим минтанима; опасан с неколико појасева; на ногама свињски опанци из којих
Уста јој беху мала и танка, к’о парицом прорезана, очи светле, тихе и чисте... А још кад се боље загледа она нежност и финоћа беле
Хајде да сневамо: Били смо комшије. Твоја мајка само тебе, моја мајка само мене имађаху. Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.
Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко. На лицу ти беше нека чудна, топла светлост. Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом. Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну. — Не! — И побеже.
Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао. Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.
Из ваше баште ништа се није чуло. Извалих се на траву. Подузе ме свежина. Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо. Чекао сам те.
Први пут, испод беле марамице око врата, видех јој неопрану кошуљу. Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом. Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више
Тек после видех пуну собу људи и жена. Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи. Ниједан ми се од њих не приближи и утеши. Бојали су се.
Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају који је она још у животу спремила за своју смрт. Ујутро, у само свануће, изиђох.
деца, све то долажаше, тискаше се око бунара, бираше боља, хладовитија места испод великог дуда и кајсије, који беху одмах до бунара.
Увек су били заједно. На њиви, пољу, увек, увек беху они једно до другог. Он јој никад не даде да осети, е је она код њих само слушкиња.
Затим изиђе Стојанов отац, узе је за руку и уведе у гостинску собу. — Љуби у руку! — рече јој и показа на људе који беху ту.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Не беху то зраци сунашца златна, То беше мрежа паука гладна, сузама горким бељена, прана, народа клана, поисисана, а усред мреж
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Нећемо кости, живела риба!“ Огњена вила смешка се тужно и рече тихо у позни сат: „И ове жеље узалуд беху, ваша им свађа сломила врат.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо, стајала си ти; Мирна си била, — ах, и ја сам ћут'о, Обома нама тужни беху сни.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тако је престоница најзад била у мојим рукама нејаросним и куполе Свете Софије беху јабуке мени на дар. Пошто се упалише светла почех да дајем заповеди: гласници у Неродимље! бродови на Турке!
Јадан ли сам војвода под некрстов чадор изгнана немушта и сама! Цветне беху ливаде под орасима манастирским где ходих са матером својом пре но што ме одведе муж мој зимски.
Све што си видео на Балкану беху само привид-лађе на мркој пучини прапочетка. ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по магли и месечини,
се нико не трезни веселост се жарила у свакој жили колено трзало низ обронке преци су враћали венце једино добро беху метле које снажно расту на свакој њиви.
кћи не дижући ока с књиге па војводе у белим кожусима и монаси што крију соколе под ризом византинци никада не беху млађи но претпоследњег дана од среће сви посташе малолетни цару је кратка брада и модре им зоре над веђама свићу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На улазу нас запахну мирис дуња поређаних на ивици ормана. По зиду беху закуцане дописне карте са сликом. О прозорима је висило свеже грожђе.
Са једнога узвишенога таласа земље угледасмо топове оне батерије. Људи се беху склонили у заклон. Позади батерије сукнуше из земље четири црна стуба дима, разбацујући огромно комађе земље.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега... Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.
Са њима је он једнако рачунао. — Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава. Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце... дао сам му пун џак...
« Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље. У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло,
— Море шта ти је, кога имам да се бојим... И шта ми ко може ! Она се упути у школу. Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.
Можемо... само раније... После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути. Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.
Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази. Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше
За чудо и он беше исти учитељ... Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто. И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве. Гојко се једва осмели да изговори оправдање: — Далеко много... И посао велики у почетку...
Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле. Трже је из тих мисли звецкање сабље. Писар јој приђе, весела лица.
Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга. Још да није ових кожа, не би се имало шта јести. То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.
После два дана дође писар. Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора. Деца беху изишла на одмор ; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.
Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати. Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.
Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне. Очи ти беху мале ал црне као рупице на фрули.
СПОМЕН ПРИНЦИПУ О Балши, и Душану Силном, да умукне крик. Властела, војводе, деспоти, беху срам. Хајдучкој крви нек се ори цик. Убици диште Видовдански храм! Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој.
Пијем у славу пука Банаћана, који беху верне слуге Бечког ћесара. У славу кола Банаћана, што се ту играло око столова на које су их бацали и секли.
Кад га запитах откуд долази, он ми рече: из Букхаре! Мати му је била умрла и комшије његове беху је сахранили. Неко му је покрао намештај, код куће. Ни постеље, вели, немам!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И, зачудо, руже нису венуле, беху живе и свеже као узбране. Једне године цар римски поче да гони хришћане по градовима и селима, да их протерује из
Она је лежала са скрштеним рукама, а међу коштаним, чврсто стиснутим прстима беху јој руже. А руже беху живе и свеже, као узбране, и на њима трепташе роса од последњих суза њених.
Она је лежала са скрштеним рукама, а међу коштаним, чврсто стиснутим прстима беху јој руже. А руже беху живе и свеже, као узбране, и на њима трепташе роса од последњих суза њених.
А руже беху живе и свеже, као узбране, и на њима трепташе роса од последњих суза њених. И те руже не беху више црвене, него беле, беле као снег. Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза.
Мушица му обећа то и оде од њега. ПРИЧА О ЂАВОЛУ Истерао у пролеће сељак краву на пашу. Беху ту, одмах иза села, простране ливаде и пашњаци с лепом зеленом травом, а иза њих, даље, велики рит.
Старац дође. Цар га уведе у своје ризнице и показа му благо. Тешки гвоздени сандуци беху препуни, натрпани златом и сребром, бисером и драгим камењем.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Метнуше ме у фијакер, око кога беху наоружани пандури да одбијају свет. Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.
То су били чиновници судске и полицијске струке. Зађосмо у пространу салу једног хотела, у којој већ беху спремљена седишта и сто са зеленом чохом за сазиваче збора.
Збор прими тај предлог и одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно, по синтакси.
очекивање, сувишна, нервозна радозналост и силно полагање наде у тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац. Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију.
Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику. Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и одликовани и унапређени, многа нова надлештва отворена и нови
Лица још очајнија, а целим путем се, место разговора, чује кукање и јечање. Сад више беху наказе него луди. Иду на штакама, обесили руке о мараме што су везане око врата.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Поплави га свега сумор и досада, а мисли му се наједаред разведрише и навалише читавим потоком једна за другом... Беху то јасне, али тужне мисли: »И шта могу ја њој дати?...
Он није на то обратио пажњу. Тек кад кола савише у његову улицу и кад већ беху према њему он се трже. Одмах је познао, да је то »Голанфер«, хајдук — кочијаш. Заустави га: — Јеси ли ти, Голанфере?
Нек стекне, синак, па нек тражи онда...« Чим се то рашчуло, исписници почеше да избегавају један другога. Сад беху заједно и Ђокић и Љубиша.
»Свршено је, сад ми је добро«, — могло се прочитати на том лицу и, као за потврду тога, његове усне беху развучене тако, као да ће сад да се насмеје.
И ако су се очеве претње понављале, из године у годину, скоро у очи сваког испита, ипак сад оне беху озбиљније и чињаху се Пери страшније. Он се диже и, с дебелом књигом у руци, оде у школу. ...»Како то да се деси?
— Преко половине, — одговори му Пера, — а ти? Јутрос би се Пера зачудио овоме одговору, јер му словенске државе беху тако нејасне и збркане, да им није никаква реда знао, али сад му беше свеједно.
Он и не чу како се другови договорише о знацима за саопштавање година. А имена беху исписана плајвазом на табли, на катедри, на зиду, па и на поду.
— Где сам ја, шта је ово!? викнух гласно и протрљах очи. Преда мном беху, у место познатих ми паланачких кућица, читаве громаде горостасних дворова и палата.
Кола беху поређана у две правилне врсте, с малим одстојањем. -— То вам је без сумње зоолошка збирка? упитах је. — А, не; ово
своје сјајне невине очице, отварајући кад-што капке само толико, да би могао расмотрити она мила му лица, која сад беху тако необична и тако страшна....
част ми је... — промуцах нешто и још више се заплетох. — Дајте уписницу — рече ми и упути се к столу, на коме беху разбацане некакве хартије, ђачки прописи и разна учила, као у свакој сеоској школи. Ја претрнух.
ке девојке, које су јој за то много завиделе, а она је се тиме гордила. Чича Глиша и Јула беху задовољни својом судбином; а зашто и не би кад никад не знађаху шта је то сиротовати.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему. На келнерају беху поређане многе ствари.
На келнерају беху поређане многе ствари. Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за
Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни. Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис. Особито му се допао.
) што је рекао својима: »Војници. Ја сам с вама потпуно задовољан!« А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца!
И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јести и преживети, беху мисли водеће. Није се много давало на изглед одеће. Теже је питање: да ли су у Каменом добу Преци нам осећали
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но нашто Грци? Мир пепелу њином! Ти стари лисци уметници беху Да свој осећај представе врлином, А лепши изглед даду своме греху. Ниједном Грку ја не дам преда се!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А ујутро, свуда, прозори и врата – док пролеће ново мирисаше миром — Свих колеба, кућа, срца, казамата, Отворени беху радосно и широм.
Чуј малих тица безазлени пој... – Оне су исте к’о што беху пре — Ал’ ми се сада чини — боже мој! — Да њихов цвркут, непримећен, мре.
А с тим се треба помирити једном. Пролећа ваша тешки немир беху, Лета вам ватром нежна крила прже, Јесен вас гризе к’о савест у греху, Зиме вам неће полета да држе.
Пролећа ваша тешки немир беху. Пустите, дакле, све драге и миле; Пожел’те да их воде среће пути. Ви, испред кобне неумитне силе, Повуците се
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Заповедио бих да се дају расе шивене, али видех да завишћу ђаволом беху међу њима многа роптања, говорећи један другом: „Теби је боље дато, а мени лошије.
провођах желевши сабрати вас или послужити вам, и из љубави према вама заборављах своја преумножена прегрешења која беху према Богу, и промислих у себи да треба размислити и о својим сагрешењима.
Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше — ловишта зверова беху. Дошавши, пак, у лов господин наш и самодржац, владар све Српске земље, Стефан Немања, ловљаше овде, и допаде се њему
А они плакаху и ридаху, гледајући растанак од таквог господина и пастира. И тако у плачу и ридању беху, као што „и глас у Рами чувен беше: Рахила оплакује децу своју не могући утешити се!“ (Мт.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ал носили су црно срце у грудима. Твој син и твој муж као бор и бор Нестварни беху: тек сенке међу људима. Минуше крај њих ко трун: двор по двор И врт Алхамбре са водама и клупама.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Отац Лука, перчин и обрве увек му беху бељи од паспаља, тога јутра донесе пуну торбу рибе. „Срећно ти мушко, Аћиме! Женско је добро само ако је стока.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ - „Ал' вас јака сила креће!“ „Зар ко може стићи цели?“ - „Ко посумња, никад неће!“ „А ко беху они диви, Који су те напред звали, Који су те ојачали, Који су ти крила дали?“ - „То бејаху идеали!
И много пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне суза. Ј.
! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова. За ову земљу они беху диви, Узори св'јетли, што је бранит' знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.
железне окове Што ми душу од постанка стежу, И спасти је ропства вечитога Немојте ми руке прекрстити, Јер ми живом беху завезане.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
врста морског гргеча, сребрнасто-сиве боје која је на леђима прелазила у плаветнило, а на трбуху у беличасто; пераја беху риђа. Заиста, диван егземплар!
је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови товари. Зеље, воће и рибе - све полете у великом луку мајци земљи у крило.
Кад предузех да, за студију њихове анатомије, расчлањавам разне животиње, моји абдерићани беху начисто да се упражњавам у мађиским вештинама“.
Два атенска грађанина прођоше поред њега и упутише се косом рампом Пропилеја горе у град. То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама, потпомажући свој говор цифара раскреченим прстима својих
је био једностран, и био би кобан по развитак науке, да остала два филозофа његовог доба, Демокритос и Аристотелес не беху другог мишљења. Зато морам да се овој двојици поново вратим. Почећу са Демокритом. Смешљиви филозоф!
Он поче да рачуна, но средства математике беху тада још недовољна да полупречник сфере звезда некретница, премерен полупречником Земљине путање, изразе једним
Сви присутни беху запањени баснословном лепотом ових дарова; сам краљ зину од изненађења. Еуристенес, усхићен овим силним утиском
Његови технички пројекти не беху табање по утртим стазама, већ лет у недокучене висине. Технички проблеми, пред којима се у свом послу нашао,
Но застаде на пола пута. Ти поједини делови круне, а нарочито њени ловорови листићи, беху неједнаки, неправилни, увијени, изрезуцкани, час тањи, час дебљи, па је било тешко да се премере.
Сиракушка војска и флота беху исувише слабе да би смеле поделити Мегдан са Римљанима на отвореном пољу или на пучини мора.
Архимедес се није бринуо што они раде, већ смишљао последњи став свога дела. Пљачкаши беху разочарани што не нађоше нигде злата и трагаху даље за њим.
Ту сазнадох и ја о учености њиховој“. „Моје младе године беху испуњене жељом да се надојим учености арабљанске, да бих се после могао жедан напојити грчком науком.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али покушај овај, бар што се мене тиче, оста узалудан, јер оне три прилике које прво уђоше и по свој прилици беху студенти, отпочеше врло занимљив разговор, који су водили сасвим тихо, тако тихо и поверљиво да сам се морао напрезати
штету, ипак свидело, обрати се ономе другом, са фиНим, отмено уморним и болешљиво бледим изгледом, а на чијим коленима беху две књиге што их тек беше узео из преграде за ствари. — Шта ти је то? — Печењарница код Краљице Педок.
А сусрет наш био је озбиљан и врло тужан. Страдања беху оставила трага на свима нама. Тада ми је Никола изјавио да је неисказано разочаран свим што се ради у земљи али да
Операције, истина, беху свршене, али шта то мари, баш зато је он и послан из штаба, где је био навикао да служи на потпуно задовољство
То вече многобројни познаници господина Леђенског беху јако изненађени његовом изванредном, просто невиђеном срдачношћу, јер се он клањао лево и десно тако љубазно и скидао
За оно неколико брзих тренутака оне ме толико беху узбудиле, толико разнежиле, да ми грубост мојих огромних чизама, целе моје конституције и спољашњости, топова који су
Онда и ожалошћени, изнемогли за колима, и сами опружише ноге, јер задњи точкови, на које беху усредсредили сву пажњу, убрзаше обртање.
Пет корака улево леже разбацане чауре по маломе ровићу одакле се Пацко бранио од непријатељских војника, који га беху са предстражарских места приметили и спречавали у његовом послу око гроба убијеног поднаредника.
“ Већ три дана падала је киша као из кабла, грмело је и пуцало без престанка, потоци и реке беху набујали неисказано. Ко не познаје Љуму, тај не зна шта је гадан терен. Ох...
И како смо били тврдоглави и једни и други, а пушке нам беху о раменима, ми их поскидасмо једновремено, несвесно, као по команди, и на несрећу и нашу и њихову.
Пушке плануше и крв се проли. Зачас, и међу првима, младе и младожење беху мртви, ваљаху се у својој младој крви. Је ли видео господин оно гробље поред пута где су кипариси... Хм...
Обоје старих беху будни. Али док се старица, окренута зиду, вешто претварала као да истински спава, дотле је он, узнемирен и нестрпљив,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности. Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...
Ђурица не имађаше ни совре ни племена. Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.
Али такве га очи не погледаше. А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.
Чудна беху та два ока. Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге
Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати. Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.
Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору. Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда
— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу. Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. Са њима беше и Станка.
Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица. Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим
Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.
После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому. Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе.
Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане. О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност.
Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У том бежању дође он и до оно троје деце што беху окамењена, па брзо прекрсти штаком, а деца оживе, па потрче к њему.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Срећом беху загрљени људи, А жене им, као из обмана, Црном косом што скриваше груди И одело плавог јоргована. И одело, што у ноћи
Види се мој гроб... Мени све се чини, Да сам у дане, без сунца, и сиве, Што беху налик ружној месечини, Умро к'о дете: смрти перспективе Изгубише се ван мене, по тмини, И моје звезде што више не живе.
Ту некад ја сам живот свој плакао. Ту некад беху сан и звезде саме. Кол'ко велик гроб! И ја, ту, крај њега Стојим к'о облик умрлих времена, Последњи човек на граници
Они спавају по Балкану целом За добро туђе, за спас свог племена: Никад не беху са заставом белом Ти млади момци великог времена.
Отад чекам црне снове, али немам среће. ИВ За бол и љубав душа ми зна, У њој кајања никад не беху. Од свог поступка не презах ја, Па макар да је поник'о у греху. Роб ако постах.
Ћипико, Иво - Приповетке
Нико му није могао помоћи, јер су били у тами. Свеће нису имали. Покушаше ужгати ватру, али се жигице беху овлажиле, а није било чим сухим успирити. Једва дочекаше дан. Марко се није дигао, него остаде лежећи на влажној слами.
ИВО ПОЛИЋ Иво Полић враћао се у Србију с пуном душом утисака из цариградских лепота. Те утиске, који се беху дубоко уврежили у његову душу, ни настали велики светски догађаји нису могли да угуше: они су му се током тих догађаја
Једнога дана побеже у варош да потражи Јелицу; није је већ видео од оне суботе. Беху јој забранили да у семинариј долази. То га је јако болело. Зажели се да је види и да је дарује уштедњом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
њене очи са погледом који трне - видео „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га целог”.
Аранђел најпре у њеним очима угледао „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га целог”. Одмах затим буквализује се преносно (тропично) значење, тј.
је, чини нам се, морала искрснути баш онда кад светлост свести коначно мркне: „Загледан у њено лице и очне капке, што беху помодрели, он се непрестано превијао и ломио.
Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд. Његова сенка на зиду личила је потпуно на оног црног
Рецимо с леђа: „Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да
и нечујно, као и бела пећ, крај њене постеље, као и њена столица, са јастуцима, код решетке прозора, као и врата, што беху, у полумраку, уоквирена танким оквиром светлости која је продирала и кроз пукотине.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Беше то његова неуобичајена ствар као што му и работници не беху обични: не лута сиротиња из села, нити обична раја из нахије, но све сами навикли на печалбу Колашинци.
Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако тврдо срце покаже. Али такође ти људи не беху навикли ни на једно друго изне– нађење.
Јер време бејаше страшно Младо–Турци беху одлучно наумили да нас излече од косовске бољке. Школе нам се затвараху, свештеници хапшаху, виђени људи убијаху у
Уосталом, и побратимске. Украј њега ка обору беху наперили своје запете пушке два војна пабирка, иначе двоје одрпане колашинске олако хроме зверади, које је тај
Краков, Станислав - КРИЛА
Само се мали поручник са кратким ногама успео неопажено да пребаци на другу страну, где уз прљави зид магацина беху поседали војници.
Већ под омањом главицом наишли су на већу прикупљену групу. Сви беху попали као мртви по оштром камењу у сенци бодљикавог жбуња.
Полурасклопљене очи тражиле су туђинце у тами. — Бугари, убише... муцао је већ слабије мајор, чије очи још беху склопљене. Одједном се ужаснуте раширише. Официри су му притрчавали и питали: — Шта је? Шта се догодило?
Погледи се поново сретали. Они беху сада задовољни, насмејани. Ровови се држе. Потом је и пук извештавао да је на ”Чепу” крваво одбијен непријатељски
А пред жицама пламен, тресак, урлик. И лешеви се гомилају. Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени. Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу рече ордонансу Бранку: — Пре него што би
С друге стране мазге уз страшно јаукање наместише неког брадатог војника коме оба кука беху прострељена. Мазга је немирна, отима се, бије ногом. А ране жигају и зато се јечи.
Петровић, Растко - АФРИКА
То беху дуга ниска острва у продужењу једно иза другог. Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, оглед
Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које само што није потпуно зашло, беху обрасли травом и високим жбуњем, не сасвим честим палмама у подножју и чешћим на врховима.
Свирка је долазила бескрајно моћна својом лепотом и слаба својом чујношћу. То не беху велики бубњи там–тама, ни црначки гитари и трубе.
Оне су биле и страховите и дивне. Црнци беху толико уморни да нису хтели да једу. Они су одбијали да се дигну, иако су иначе по природи похлепни. Н.
Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући
свакако спава, и да су моје одеће савршено влажне од предјутарње росе. Звезде беху још на небу. Али ми смо стигли у Кауру, када је на истоку већ почело да се трагично расветљава.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
За ланцем се примицала и артиљерија, старајући се да се што ближе прикучи нашим положајима. Наши се беху прибрали око тешичких шанчева и одатле су се бранили.
Заузели смо га, јер Турци још не беху стигли. Тражио сам од мајора Петровића помоћ, па да браним шанац. Он ми потпору не посла, но шта више нареди да
« Оставим овај жалостан призор, па се окренем бедему иза кога наши пешаци беху отворили јаку ватру, а из топова се већ пуцало картечом.
»А де! а бре!« Док они ухватише једну врзину и неки јалак, којим беху ошанчене неке њиве, те отворише ватру на турски ланац.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери сиротана!?
“ Следише се росне капи Да се с њима ружа кити. То последње сузе беху, — Престало је срце бити. ЛXВИІИ Промисли се, — нису ране Само теби дане; На свету је много бола, Свуда на све
ЛXИX Нешто си рећи хтела Кад више ниси могла; Уста ти беху нема, — Ал’ суза ти помогла. Онда сам сузу збрисô, Сад је разумем тек, Ти с’ чеду нашем, Смиљци, Видела кратак
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тисуће иноча стезаху ми бедра. Оне беху беле ко снег са Селмона, песма њина беше као шумор кедра, Очи модре као чивит из Сидона И мирне кô небо у индијске
Друге беху црне кô крила грифона, Кô дан божјег суда, слатке кô плод палме, Ведре као подне, дивље као зебра, Сањиве кô ритам
Те сузе беху смоласте и вруће, Сузе џинова које Господ укле, Пред којима су звезде среће стукле, А сумњом прано ишчезло чезнуће.
сам једно ново небо, да бих Загњурио душу са сновима свима, Душу пуну празних осека и плима, Душу, чији кути беху лажи сити.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
На ме кад големих дигне се сила, Изнад њих дигну ме његове моћне руке. Растури горде, помете им смер Што тајно беху спремали мој слом. ИИ Ничег се не бој, у вечног ти уздање.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
дан, врати се Лауш, пронијер, властелин крала Стефана Уроша Другог Милутина са војне краљеве, разби разбојнике што беху опколили његову кулу у Вратимљу и поново васпостави своју вољу и моћ у жупи моравичкој.
Вера је била помало спласла. И они најнеумеренији хвалитељи беху умукли по овом мразу, јер је било сувише блештаво и видно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Моју душу туга узе С такве новости, Али моје беху сузе, Сузе радости. А када је, пун милине, Санак минуо, Блед, магловит, са висине Дан је синуо.
нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо стајала си ти; Мирна си била, - ах, и ја сам ћутô, Обојим нама тужни беху сни.
Синоћ сам дошао доцкан. (Зашто бих истину крио!) Са неким одличним људма до беле зоре сам био. То беху личности важне, идоли јавнога мнења, Чувари свакога добра, и части, и поштења, Слепчевић, чувени песник, цело је
Зар жарке беседе оне, што жељно преслушах тамо, Не беху ништа друго до празни прапорци само? Мој бледи парнаски сабрат, што самом љубављу дише, У зноју лица свога што своје
сеђаше деран, невина некаква душа: По целом изгледу срећан, што важне личности слуша; Груди му дисаху бурно, а очи беху му влажне, И он је занесен слушô беседе крупне и важне.
“ И даље нисам прочитати могô, Јер слова беху истрвена много. 8. Сури споменик старих поколења Над сниском хумком угажена гроба Живо ме сети страсти и мучења, И
И чудна нејасна сета душу јој детињску узе, Дође јој да плаче чисто, но стидне беху јој сузе, И она уздахну опет. До сада безбрижне ћуди, Сад слатка некаква чежња обузе њезине груди.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Оне страшне справе испунише свој задатак, али, колико год да беху ингениозне, оне не могоше зауставити Земљу у њеноме ходу.
На сваком од тих цртежа добио је опет за путању Земље кружну линију, али тих десет кругова не беху један другом једнаки. - „Јохане!
Речи којима праћаше тај свој посао беху варнице ума које прскаху при сваком ударцу његовог длета. Храм се издизао, ту преда мном, монументалан, савршен у
“ Ми претресосмо тада поново цело то питање и враћасмо се на њ при сваком идућем састанку, То беху врло занимљиви и поучни разговори заступника двеју различитих наука о једном заједничком проблему.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или бар за имање њеног мужа.
У приземљу, два улаза, колска капија и гостински улаз, и два дућана. До госпа Нолине удадбе, два дућана беху свега једна велика радња с вином.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тек кад зађосмо за прву ограду, командант се саже и рукавицама обриса саре својих чизама, које се беху испрљале услед лежања на земљи. Понестало је хлеба, те се војници разишли по селу не би ли што нашли за јело.
Покушао је да поведе коња, али ја сам већ био у седлу, и једва истргох дизгине из руку војника. Коњи се беху узнемирили и готово да згазе један другога. Твог коња подај воднику, а ти после јаши мога! — и показах му руком.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Птица запева на грани, дивка заплака у башти, Доктор је спустио чудни бубрег у теглу! Све болничарке беху ту и два чистача болнице. Мирисало је на јод и много вате.
Тајну Ја не трудих се никад ништа, нит спутах своју јед, И само скривах поглед на светлост Његову сјајну Ноздрве беху пуне мириса некаквих шума И сањао сам дивље снове пуне крвавих страсти И прескочио сам давно границе свога ума Његовој
Избљувах целу прошлост по поду своје собе, Руке ми беху крваве којима је нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен
га чак у углу, Укоченог, бледог, раширених очију како ме гледа, Да имах само снаге, подао бих се руглу, Толико мучно беху његова уста бледа.
Толико заноса и прекора; Очи толико беху слепе; трепере сад од умора! Још те видим Сунце у свом животу. Погледај моје су руке одрубљене, Крв лопти на кључеве.
заривене јој у грло Риђа крв отиче мешана, Та његова крв из уста на млазеве И њена из грла потоком Врата крвљу беху подупрта, У собу - Сунце - није имало приступа: Где живљаше Вук уистину.
И љубав наша чак их скрије Од нас. Ни топот више није Доказ да беху ноћне уре, Минуше мрачно коб-делије. Јарки пастири наше паше, И толка чежња, жал и туга Над земљом тамном куд
Највећи сликари беху у њих заљубљени, И сликари руку беху највећма жуђени. Као два бела лабуда руке једна ка другој плове, два једра по
Највећи сликари беху у њих заљубљени, И сликари руку беху највећма жуђени. Као два бела лабуда руке једна ка другој плове, два једра по мору мешајући тамну бледоћу, Спустите
Најлепша рука каткад најцрњи занат деље, Најсветије беху руке дрводеље. Руке су ваша деца и две близнаке сестре; Десет прстију су им синови, исто их прати надање; Бдите над
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' Касније сузе су дошле И горки уздисај. 50 Они сеђаху уз чај и о љубави Речи је пало сила. Господа беху од укуса, а госпе Од нежна чувства и мила. ''Љубав платонска мора бити!'' саветник суви Рече а важан сасвијем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена будибокснама; неки Тане „Домаћица“, неки Ване „Јагурида“, неки Гане „Мајкина душица“, — и све тако
Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.
паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци, и јорган) крај ње. У колима још колевка, коританце и дубак... — Лелеее!
Искапи чашу вина, али је не погледа како је досад увек чинио. Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.