Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива, а ово највеће је Рада... Рада и Ива су, боме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке. — Па јесу л’ послушни бар, слушају л’?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Та и наши дедови су оданде дошли! — И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет. — А, молим вас, какви су ти Бечлије? — А, то је сасвим отр шос! — Шта је то „отр шос“? — То је „другојачије“. — Па зашто не кажете тако?
Црњански, Милош - Сеобе 2
А зна га и управник ергеле, Андреас Валдензер. Исакович ће имати прилике да види, тамо, дворац, и како, праве Бечлије, живе, у овом, околном, варварском, словинском, народу.
Па да се боље прехране до одласка. Бајевич му на то каза да су Бечлије долазиле, да их гледају, с почетка. Нудили су им и неку милостињу, кад им је нестало шкуда.
Али, ето, и сад, при поласку, Бечлије се показаше, још једном, луди. Узеше им опет сву одећу, а дадоше им нову, још луђу, шарену.
Он, Божич, и сам се жацнуо, кад је видео куда су одвели његову ћер. Маријахоф је читава мала варош на брегу, где Бечлије затварају оне своје ћери, које хоће, без родитељског пристанка, да се удаду.
Исакович је мислио да све Бечлије мрзе његов национ, а нарочито они, око Двора, и међу аустријским ђенералима – али то није било тачно.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја онда питам железничаре како је у Пешти. Веле, тешко је. Много је сиротиње. Нису још пали тако ниско као Бечлије, али има много беде. Ја се онда враћам у Беч и покушавам да одем у Загреб, преко Јужне станице.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче свак’ дан. Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и слуге, и мопсл.
Младо пржено пиле и мартско из Лизинга пиво, И к том млади Штраус: то је за Бечлије сласт. Ал’ тек што замириши прекрасно носу пиленце, Тек што прва ока отвори к пиву вољу, И тек што преко жице
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Штаремберг, спалити све зграде на њему да би после успешне одбране Беча, подигао онде велику зграду за становање коју Бечлије назваше „Фрајхаус“. Та је зграда имала три капије, шест дворишта, 32 степеништа, 360 станова и хиљаду и по становника.