Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Немци поштују играчицу, и хиљаду уста говори о умилно лакоме покрету те и те, ове ил’ оне играчице која се ових дана у Бечу ил’ у Паризу показивала... А ми?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нејма ти горе муке инаџији него да се нејма с ким инатити и терати процес. Млогоме се тамо негде кућа продаје, а он у Бечу иште које од кога у зајам да тера процес. А која му од тога полза? Велика!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ПРАВИТЕЛСТВУЈУШЧЕМ СОВЕТУ 91 ПОСЛЕ ПРОПАСТИ 101 О ̓АЈДУЧКИМ ЧЕТАМА 105 ДНЕВНИК МАТЕЈА НЕНАДОВИЋА 112 ПОСЛОВАЊЕ У БЕЧУ 113 ПОСЛОВИ С РУСИМА 114 ПОСЛОВИ СА АНГЛЕЗИМА 127 ДЕЛАЊА КОД АУСТРИЈСКОГА ЦАРА 129 ПОСЛОВАЊЕ С
То ће бити око половине јануара 1806. године, тако ми се чини. Бавећи се ја у Бечу, изађе Карађорђе и Јаков с прочом војском на Дрину ниже Лешнице, гди је Мемед капетан Видајић довео војску.
Немој се бринути, но гледајте ваше дело за које сте отишли”. — Ово сам писмо примио у Бечу. Војска се наша опет врати у Варну и око Добраве од Шапца чувати, а Карађорђе у Тополу.
— А, којекуда, ко тебе посла у Турке? Ти иде по Петробургу, иде по Бечу, пак оде у Турке да све тајне покажеш”. — Ја кажем да не би никакве тајне открио, макар погинуо. — „Енеде!
моомче То је знак неког почитанија и благоволенија.) ДНЕВНИК МАТЕЈА НЕНАДОВИЋА ПОСЛОВАЊЕ У БЕЧУ У време Бечког конгреса Други ред поласка мога с прошенијама у Вјену (Онда сам понео и печате, ако се она прошенија
„То је, вели, моје мњеније, а ви опет како знате.” (Ово је за Стеф. Живковића и за Јевту Чотру да онде у Бечу не требају.) 3. марта дођу и писма из Земуна.
” Ја одговорим: „Хоћу, Ваше Величество, како нам прошену милост поклоните.” На то он нам каже да причекамо јошт у Бечу, док нам, одговор даде. 15. маја оде г. Давидовић у канцеларију и питао за одговор, и казали му до 5 дана да дође.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самим Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу! Али, шта је ту је; фала богу кад није и горе! — Ха-аааа!
Ето, ви’те, остала сам исто онако »гемајн«, баш к’о да нисам у Бечу живила! — Но, но — смеје се путник — може се то још и поправити! Дакле, молим... — Дакле... дакле...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту. — Е, па то сте ви опет далеко путовали. Шта мислите, где је Беч одавде!
— Ви сте смешан господин! — Молићу, ја сам само господар. Но, кажите ми, како је тамо у Бечу? — Ах, у Бечу! Тамо је лепа опера, па театри — комифо! Па какви штуцери!
— Ви сте смешан господин! — Молићу, ја сам само господар. Но, кажите ми, како је тамо у Бечу? — Ах, у Бечу! Тамо је лепа опера, па театри — комифо! Па какви штуцери! Нема ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји!
— Не знам. — Сад ћу вам казати. Мени је приповедао то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији. Један немачки штудент, Не знам, у Франкфурту или у Бранденбургу, први је ту моду измислио.
А зашто је дошао? — Дошао је да те проси. — Ах, унфершемт! Ја за крајзлера да пођем! Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем па променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: Тоз ис
Црњански, Милош - Сеобе 2
Двор је хтео да укине статус тог народа, који је био, како се у Бечу говорило, „арма ин арма“. Царство је било решено да од Расцијана, који су дотле били само војници ћесара, начини
Шта би они хтели, вели, зар се може и замислити да буду као нека држава у држави. Статус ин стато? „У Бечу се зна, сигурно, да је турским ратовима одзвонило. Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна.
У Бечу сматрају да је онај ко је саветовао да се тим официрима изда апшит из војске, морао сићи с ума. Он, Гарсули, лично, жел
Вели, нигде се тај списак, у Бечу, није нашао, те и нема доказа њихове кривице. Он признаје да је тај руски ђенерал имао ћесарску дозволу, али само за
Доћи ће време, кад ће се, у Бечу, кајати, да су ове невине људе отерали у Росију. Ви стално измишљате неке конце да, по концу, поравнате њихове шорове
“ Гарсули, љут што фелдмаршал‑лајтнант говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и вешала.
Улазећи, придржаван, у сенку касарнског свода, бришући зној са чела, Енгелсхофен још додаде: „Ви тамо, у Бечу, на Двору, ништа друго и не знате.“ Затим, још нешто промрмља.
Споља је личио на аустријске дворове у Бечу, са великим, барокним, прозорима, а унутра, у дворишту, на каравансераје, у Турској.
Био је познат у Бечу, а Енгелсхофен га је слао и на дворске балове. Био се оженио, пре пет година, Аном, ћерком Јакова Богдановича, који је
Та теже ми је ово гледати, него да је мене. Вала, тераћу га, Павле, до њенога цесарскога величества у Бечу, да га суде. То ли су наше награде? Та ништа у овом царству правда није. Све само лицемерство!
Опљачкаће им куће. А њега ће отровати, као што су отровали Рашковича. Даће му се у Осеку, или Бечу, кахва, да попије. Кад то помену, смејући се, жена Петрова опет врисну.
И тако умирем сваки дан овде, од страха, да ми Ђурђе неког не убије! Пиши ти тамо, у Бечу, да сви ми идемо, и деца, и ја, и Ђурђе. Ја сам за то да се иде. Таква сам. Куд пут води са мном, питаш? Куд хоћеш!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осећали су као да их више цене и поштују не само изван граница хабзбуршке монархије, него и у самом Бечу и у Будим-Пешти, када се представе као Талијани.
Доцније је аустријска бирократија (управо чиновништво) почела све ове Србе називани именом Илири. На двору у Бечу је постојала „Илирска канцеларија“, која се старала о досељеним Србима.
Слободе савести управо није било. Можда су се ова начела примењивала са мање суровости у правој Аустрији, нарочито у Бечу, где су благи и лепи обичаји народа већ одавно цивилизованог, поред свега, ипак били од утицаја.
Врло су марљиви, трезвени и издржљиви у раду. Имају даровитих људи. В. Јагић, бивши професор Университета у Бечу и до смрти најбољи словенски лингвиста свога времена, један је од најзнаменитијих.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Али, не прекидајте, забога!... (Новаковићу.) Молим вас, читајте дале! НОВАКОВИЋ (чита): „У Бечу сам одсео у једном хотелу у близини Универзитета и два-три дана сам седео у њему, обузет својом бригом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу. Спахија је гроф, и обично седи у Бечу. У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не споменувши ништа о производству за потполковника, он је, од синоћ, понављао све исте речи о Царици, о Двору, о Бечу, што су требале Исаковичу да посведоче оно што беше и тако јасно као дан, а то је: да треба да буде католик.
Вуич је узалуд претио тужбама у Бечу, једног дана одузеше му све коње, па чак и кола са барутом, купљена новцем што су га пукови били донели са Границе.
његов војник задржа да не падне, рече му да се зове Ахим Ригел, да је трговац у Шердингу, да је пре три недеље био у Бечу, где га је његов познаник Димитрије Копша, трговац, молио да преко својих пријатеља потражи Вука Исаковича у
својим лађама и својим џелепима, журећи, пловећи и ноћу, ћутљив, говорећи једва коју реч, али га на горњем Дунаву, у Бечу и Будиму, где је имао великих наслага израђених кожа и опрема за коње, узалуд очекиваху то лето, до у позну јесен.
У жељи да му каже што пријатно, он му спомену налог ђенералов да о трошку војничком даде израдити своју слику у Бечу, као спомен на војну, под Беренклауом.
О свом трошку пак наручиће, како му је већ рекао, ако га што не спречи, у Бечу, слику св. деспота Штиљановића. Па нек она остане за њим, када њега више не буде било, Јер сасвим стар и немоћан се
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јест. — А човјек је од књиге? — Како не. Он има товар књига. Прима и новине. Свјетски је човјек. Бивао је у Бечу, у Петрограду, у Србији. Он је каваљер „Светога Ђорђа“. — Тако! — рече Јанко, угодно изненађен.
— А ко те је лијечио? — пита Рако. — Они. У војној болници, у Бечу. Кад оздравих, затворише ме у тамницу. Десет мјесеца чекао сам суђење, па ме осудише на смрт, да будем пушкарав пред
“ ...Тако сам ето робовао пет година, једну у Бечу, двије у Варадину, једну у Загребу, пошљедњу у Котору! Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше
Не могући у Бечу ништа учинити, пише у Русију, своме пријатељу, њеком ђенералу Зорићу, Србину. Овај га позове к себи.
Ево, видите, ја примам Новине, које су почеле преклани излазити у Бечу. Ево овдје пет-шест бројева, има поњешто у њима о Наполеону. И примам Давидовићев Забавник. Можете их узети.
-сербског народа; готово сва Обрадовићева дјела, пјесме Л. Мушицког, Новине, које су излазиле у Бечу год. 1793. и 1794.; календара итд.
првијех дана имао је и крупнијег посла, два дугачка написа у два језика, њемачки за министарство спољнијех послова у Бечу и француски за Русију.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1794. издао је Кирило Живковић у Бечу скраћено и прерађено Теодосијево1 Житие святыхъ сербскихъ просвеътителей Сνмеωна и Саввы.
1793. године, у Бечу, Стефан Рајић, учитељ »долно-осјечке јуности«, прештампао је црквеним ћириловским словима Сатіра, али покваривши чисти
Срби су иначе политички остајали у несређеном положају. 1745. основана је у Бечу »Илирска дворска комисија«, која је водила српске ствари све до 1778. године, али без великога делокруга и утицаја.
су плаћали када је подмићивањем требало умекшати срца »господствујуштих«, и о своме трошку издржавали српске агенте у Бечу. Они су представници модернијих и напреднијих схватања и рефорама.
Неуспех Павла Ненадовића није обесхрабрио Србе, и они су у свакој прилици тражили штампарију у својој средини. У Бечу се најзад увидело да се мора попуштати толиким наваљивањима и увидело да оснивање једне српске штампарије у монархији
фон Курцбек добије налог да се са мункачким унијатским бискупом споразуме о подизању једне »илирске« штампарије у Бечу. 1769.
1769. буде донета одлука да се у Бечу, под непосредним надзором Илирске дворске депутације, оснује штампарија за штампање српских, румунских и грчких књига,
Стари страх од уније био је увек велики и са крајњим неповерењем примане су црквене књиге штампане у »иноверном« Бечу, у једној католичкој и туђинској штампарији, док је строго било забрањено да се такве књиге доносе из Русије.
Почетком 1792. године Стефан Новаковић, бивши секретар митрополије у Карловцима и тада српски придворни агент у Бечу, купио је Курцбекову штампарију за 25.000 форината, заједно са свим материјалом и стовариштем књига. Априла 1793.
1791. грчки штампар и патриот у Бечу Маркидес Пуљо, у друштву са неколико српских трговаца у Бечу, кренуо је први српски лист Сербскïя повседневныя новины,
1791. грчки штампар и патриот у Бечу Маркидес Пуљо, у друштву са неколико српских трговаца у Бечу, кренуо је први српски лист Сербскïя повседневныя новины, који се доцније краће звао Сербскія новины.
оде у Влашку, на двор кнеза Шербана Кантакузина у Букурешту. Када је Аустрија заратила са Турском, он успе да увери у Бечу да је од старе српске владалачке куће Бранковића и да би као такав могао подићи Србе против Турака. 1683.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И. У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1847. Српској омладини ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ Кад сам синоћ овде била И водице заитила,
(1847, 11. март) ИИ ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА ИИ У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1851 Кнезу Михаилу М. Обреновићу ГОЈКО Гусле моје, овамоте мало, Амо и ти, танано гудало,
“ Ништа, брате, све сама чудила, Ако оћеш, оно и лудила. У Бечу, 18 (6) дек. 1847. ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ Ој владико, Црној Гори главо, Наша дико, наша веља
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
С. У Бечу, 1821. (Додатак к числу 89 Новина Србски 1821.)«, на другој и трећој страници је предговор, а од четврте до осме је
д.“ (Проглас штампан у Бечу о Сретенију 1852, и разашиљан уз Рјечник другог издања). У колико су се Вукове наде полагане на народне приповетке
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Како вам се допадају влашки сланици? ПУТНИК: Ја мислим да неће бити лепши од бечки. ДОКТОР: У Бечу, да се вади со! ПУТНИК: А, ви мислите солокопње. Опростите, богами, код нас је сланик оно гди се со држи.
ЉУБА: Е, друге јошт више раде, особито оне које су биле у Панчеву, у Земуну, у Пешти, или у Бечу на воспитанију. Да се чудиш, мајка, како су слободне.
НЕША: Право каже мајка. Ова младеж узе ма. Што је видило у Паризу, што у Бечу, хаа у Београд! Ама сваки ти оће да је паметнији. Пиши, пиши, нити знаш зашто, ни крошго.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
му казали да је у Јапану сва риба јапанска, као што је у Енглеској, претпостављам, сва трава енглеска трава, док су у Бечу све шницле бечке осим — париских, које су у Паризу све до једне париске!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Арсеније ИИИ Чарнојевић, у Писму од 29. октобра 1705, руском посланику у Бечу І Јаблан-пера, рит до рита. Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: А шта је то швермовала? ЈЕЛИЦА: Ах, швермовати је то што у Бечу кажу швермерај. Колико сам пута ја швермовала, не могу вам исказати, љубезнн татице. МАРКО: Али шта је то швермовати?
МАРКО: Кажи ти мени зашто читаш те књиге? ЈЕЛИЦА: О, татице, како не би кад по Бечу прве фрајле и највеће даме читају.
МАРКО: Зато ти српски тако говориш. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, у Бечу се ретко чује српски; све немецки и француски. То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти.
ЈЕЛИЦА: А, то је сасвим гемајн, то само просте жене раде. МАРКО: Хм! А госпође? ЈЕЛИЦА: У Бечу прве даме и отмјене фрајле не знају шта је посао, него спавају до девет сати; у полак десет донесе им штумадла
МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је. ЈЕЛИЦА: Ју, татице, немојте тако говорити, јер ће вам се у Бечу смејати сви као највећем простаку. Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде?
Како би то могло бити лудо што прве даме у Бечу раде? Камо среће да се и ми тако уредимо! МАРКО: А зар би ти хтела тако живити? ЈЕЛИЦА: Ја не знам која не би хтела.
МАРКО: Моја ћерко, ја видим да је теби Беч сасвим обрнуо мозак. Друго су прве госпође у Бечу, а друго си ти; зато баци те беспослице, па гледај те буди добра газдарица, и онога што те је испросио љуби као верна
МАРКО: Виш, Јелице, овај није из румана, ал је зато опет красан дечко. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, кад би се удала у Бечу! МАРКО: Опет она. А не мислиш ли ти колико треба имати новаца за Беч?
ЈЕЛИЦА: Зато се и праве визите да се људи упознаду и да не стоје гологлави. Ви не знате како је то у Бечу страшно у моди! МАРКО: девојко, ти ћеш мени с том модом донети какву беду у кућу.
ЈЕЛИЦА: Као стар, молим; не мари вам он ни за какве красоте које се у Бечу могу видити. АЛЕКСА: Ви сте били у Бечу? ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно!
ЈЕЛИЦА: Као стар, молим; не мари вам он ни за какве красоте које се у Бечу могу видити. АЛЕКСА: Ви сте били у Бечу? ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно!
У туђој земљи може човек видити што није никада видио. ЈЕЛИЦА: Ви имате право. Шта сам ја у Бечу видила! АЛЕКСА: А да одете јошт у Мадрид, да видите галије, да видите море, шта би онда рекли!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За Мојсија су Путници веровали да је отрован, у Бечу, од стране аустријског двора. Гаврило је био особењак и нежења, а Мојсије је умро на народном послу.
Био сам типични сметењак свог времена. Моја мати, међутим, имала је богатог брата у Бечу, који је захтевао да одмах дођем код њега и учим Експортну академију.
Нисам ни сањао шта ме чека у Бечу. Ја сам код свог ујака, Васе Вујића, био и пре, о школском распусту, али сад сам био сагао главу и мислио да ћу код
Бежао сам зато из његове куће и седео и вртео се на оном точку који у Бечу игра ону улогу коју Ајфелова кула игра у Паризу. Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса.
Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса. Крио сам се од ујака и у циркусу, који сам јако волео.
Ујак ме је на то избацио. Неко време, тада, имао сам тежак живот у Бечу. Најзад ми се побунила и мати, против брата, те ми обећа да ће ме она издржавати док будем био у Бечу.
Најзад ми се побунила и мати, против брата, те ми обећа да ће ме она издржавати док будем био у Бечу. Населих се тада у пансиону, који је гледао у цркву фратара пијариста и једну, девојачку, школу. (Фрау вон Тхиесс.
Кад бих погледао неку другу жену у Бечу, она би рекла: ,,Ла цхаронге.“ А ја, реч коју је, кажу, на Ватерлоу Камброн рекао.
“ Винавер, и неки други моји критичари, писали су да знају да сам ја у Бечу потпао под утицај песника у Бечу, Хуга фон Хофманстала, Момберта, и других. Може бити. Мени то није познато.
“ Винавер, и неки други моји критичари, писали су да знају да сам ја у Бечу потпао под утицај песника у Бечу, Хуга фон Хофманстала, Момберта, и других. Може бити. Мени то није познато.
Може бити. Мени то није познато. Знам само да сам живео у Бечу, а желео да живим у Паризу. На жалост, ја сам убрзо напустио и жељу да учим медицину.
На жалост, ја сам убрзо напустио и жељу да учим медицину. То је било зато што је онда био обичај старих студената у Бечу да новодошлог („бруцош“) одведу у подруме где мртваце сецирају, и да му у руку тутну руку, или ногу, или утробу,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благородством Српство дише... Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ОГЛАС АНЕ КАРАЏИЋ ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 142 3. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ. ДРУГО УМНОЖЕНО ИЗДАЊЕ. У БЕЧУ, 1870 145 ДОДАТАК 146 1. БАШ-ЧЕЛИК. 147 2. ЋЕЛА. 156 3. ГВОЗДЕН ЧОВЈЕК. 158 4. КУМ РИБА. 161 5. ЦАРИЧИНА СНАХА ОВЦА.
Ваш У Бечу о Мученицима 1853. захвални пријатељ Вук Стеф. Караџић ПРЕДГОВОР Године 1821 ја сам у Давидовићевијем новинама нашта
У Бечу о Мученицима 1852. В. С. К. 1. МЕЂЕДОВИЋ. У некакоме селу пођу жене у планину да траже дивљега броћа, и тако врљај
У Бечу о Сретенију 1852. Вук Стеф. Караџић. 2. ОГЛАС АНЕ КАРАЏИЋ ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 КЊИЖЕВНИ ОГЛАС.
Пантелић, предсједник окруж. суда; — у Шибенику: Теофан Поповић, свештеник и учитељ. у Бечу 16. Септемврија 1869. Ана, удовица Вука Стеф. Караџића.
50 нов. и Приправа за историју свега свијета ради дјеце, по А. Л. Шлецеру, ком. по 60 нов. З. Н. Ст. Г. — у Бечу у Штампарији Л. Соммера и др. 3. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ. ДРУГО УМНОЖЕНО ИЗДАЊЕ.
З. Н. Ст. Г. — у Бечу у Штампарији Л. Соммера и др. 3. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ. ДРУГО УМНОЖЕНО ИЗДАЊЕ. У БЕЧУ, 1870 [Делови које не садржи издање: „Српске народне приповијетке.
ДРУГО УМНОЖЕНО ИЗДАЊЕ. У БЕЧУ, 1870 [Делови које не садржи издање: „Српске народне приповијетке. У Бечу, 1853”] СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ СКУПИО ИХ И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ. Друго умножено издање.
КАРАЏИЋ. Друго умножено издање. У БЕЧУ у наклади Ане удовице В. С. Караџића ДОДАТАК У овоме додатку наштампане су оне приповијетке и шаљиве мале
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У Дал|мацији, у Чрној Гори, у Бечу и у Молдавији познао сам дечина својства, нарави и свакојаке ћуди. Зато при свакој прилици нећу изоставити, дајући
Искажем од куд идем, и за чим, и да би[х] желио, ако би се могло, коју годину у Бечу пребивати и чему полезном поучити се док сам јошт млад.
Он имађаше свој квартир у дому једнога од први[х], у Бечу међу Греци, трговаца, именем Николаја Димитрија Стојчо, којега запроси дозволити му да ме прими при себи на квартир.
Обнадежди ме поп Антим да не токмо коју годину, него и сав живот могу у Бечу провести ако узимам вољу и усердије лекције јелински предавати.
„Следоватељно дошао си”, вели ми, „у најбоље време, баш како да си знао.” Притом обзнани ми да се у Бечу на[х]оди наш архиепископ Јоан и да је нужно, пре него се у каково упустим дело, да му се јавим. „То је најлакше!
„Ко је оно опет сад овде? Ко га је звао?” Каже му протосинђел његов ко сам, откуда сам дошао и да би[х] рад у Бечу пребивати. Таке вике и псовке у мојем животу нисам поднео ни претрпио. „Иди куд ти драго, и чини шта ти драго.
„Иди куд ти драго, и чини шта ти драго. Зар ти мислиш да ја немам другога посла у Бечу него да сам тебе ради овде дошао?” И тако ти ме отера. Изиђем из сале и из Мариенхилфа без обзира.
У овим мени драгим и слатким упражњенијам проведем у Бечу око седам година. Треће године и лекције сам на француском предавао језику, на[х]одећи се трговаца који су
Шест полезни[х] и радосни[х] година прођу ми у Бечу како шест дана. Умерено живећи, нисам никада узрока имао боловати.
Сад реци, љубими мој, но по души и совести реци, нисам ли ја у оно шест година у Бечу благополучан био? Но, како све овога света тече и пролази, тако и њима дође време, те прођу.
Седме године у Бечу пребивања усудим се већ и у немецкога језика увести учење, кад у трећи овога мојега претпријатија месец дође у Беч наш
Верујте ми, драги гослодине, да с великим страхом идем којекуд лекције давати, као да сам свему Бечу дужан, и све погледам, кад на десно, кад на лево, да ме ко за врат не шчепа и не викне: дај плати што си дужан!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— На кога се увргао, сакр!? Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четири године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
час заболела рана у куку, она рана коју је задобио у години великог пораза, 1813, и коју је, изгледа узалудно, лечио у Бечу. Посрнуо је, нога га више није слушала. Могао је да остане у Бечу, али чему?
Посрнуо је, нога га више није слушала. Могао је да остане у Бечу, али чему? Увек је морао натраг, у борбу, а сад је, по прилици, морао напред, из борбе.
Зашто баш њега? Добрача добро памти и види још, у себи, оног младића, готово дечака који у Бечу, потпуно слуђен, буљи у књижарски излог.
Прву је, изгледа, учинио баш тада, у Бечу: требало је, како је и био спреман у оном часу пред излогом, да узме нешто од новца добијеног продајом стоке и да
рекао Карађорђу како је припремио новац да се у Београду подигне каква добра школа, по угледу на оне по Пешти и Бечу. И, дабоме, нека књижара: зашто да и Земун има оно што Београд нема?
Као и онда, у Бечу, у Аннагассе и сад је, у паклу овог пораза, појмио да му се живот отвара, још једном. Само, сада су његове предности
Било их је не само у Букурешту него и у Пешти и Бечу, и у Видину; не само у АустроУгарској него и у Италији и Француској, и у Турској.
У Бечу, све је пошло још боље. Угледан али не и много уочљив грађанин, Рига је радио неуморније него икад. Више није био сам:
Кад је то чуо, стари Кнез је, у Бечу, побеснео. Крајем прошлог и почетком овог века историчари су, проучавајући бечки архив открили и ову занимљиву
су, проучавајући бечки архив открили и ову занимљиву појединост: да преписка која је вођена између кнеза Милоша у Бечу и Кнегиње Љубице у Новом Саду открива нову, велику нежност у њиховим односима.
је, чини му се, још у пуној снази, мада се већ ближио шездесетој када је, у току једног од својих дужих борављења у Бечу, открио нешто што га је забавило.
У току тог лета порадио је да се заврши све што је било неопходно за отварање Велике школе а своје је пријатеље у Бечу и у Трсту био задужио да се забаве набављањем штампарије.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
да као дипломата пуна два деценија заступа своју варош на мировним преговорима у Минстеру, Оснабрику, Регенсбургу и у Бечу.
Зато ћу му своју посету учинити у то време. Тада је његов син, који се такође звао Ото, студирао на Универзитету у Бечу, а отац га често посећивао. Онде ћу их, надам се, наћи обојицу.
Зато се одлично разазнајем и у оном старом Бечу, како је претстављен на мом бакрорезу. Торањ Стефанове цркве, који се из своје околине уздиже небу под облаке, стари
Ту ћу се распитати за младог Герика, и то најбоље код вратара зграде. Док сам био студент у Бечу, вратар наше Технике познавао нас је све од реда, иако нас је било више од хиљаде, па ће зато и вратар овог малог
Тек после дужег тражења пронађох два математичка дела: оба их написао Паул Гулдин. Прво је штампано у Бечу 1635 и носи наслов „Де центро гравитатис“, друго, штампано 1643, зове се „Центробарyца“. Купих обе те књиге.
„И ваш отац је у Бечу!“ узвикнух обрадован. „Налази се по послу наше родне вароши овде и јутрос је отишао у царски двор.
Загледах се у њу, па рекох своме пратиоцу: „Изгледа да се овде у Бечу зидају само цркве и манастири“. „То сте, поштовани господине, врло тачно запазили.
„Знате“, рекох му, „није првина да сам у Бечу“. „Заиста?“ „Дабоме!“, убедих га, а самом себи рекох: „Да брајко! Два и по века иза данашњег дана пијанчио си по
он, „Ви се распричасте о Галилеју, Ђордану Бруну и Копернику, а заборављате да се та имена не смеју изговорити овде у Бечу. Ала бих се провео кад бих њихова дела затражио у универзитетској библиотеци!
То мора да је било негде у Бечу! Расклопих план те вароши, како је она изгледала у добу моје младости. И заиста, у њеном трећем кварталу пронађох ту
И заиста, у њеном трећем кварталу пронађох ту улицу. Значи да је тај Жакен живео у Бечу, док се једна улица те вароши назва његовим именом.
Узех у руке Мајеров Лексикон и у њему нађох прибележено ово: Јозеф Жакен, професор хемије и ботанике у Бечу, рођен 1727 у Лајдену, умро 1817 у Бечу. Главна његова дела баве се флором Аустрије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ту, баш уз њих, потпоручник коњички, млад, црномањаст трговац Из паланке, започео Капамаџијину школу у Бечу па га рат помео, раздрагана лица показује фотографију своје жене Цвијовићу, учитељу из свога краја, а овде до његовог
Мој сапутник, неки млад медицинар из Јагодине, који се школује у Бечу, стегао флашу између ногу, и укочено гледа оне војнике, што повезаних глава и руку — нарочито, руку — промичу поред
веселога града, просто зато што се зна да се такав глас неоправдано проносио свуда по свету о тој штапској вароши Бечу, који се, напротив, овога вечера, иако онако сјајно осветљен милионима електричних сијалица, чинио Илији Васићу
после тога, и кад изабраше једно такво место, исприча му он да се са још једним својим колегом комитом налази у Бечу, где их је тајни одсек Народне одбране у Београду упутио да што пре, али што је могуће брже, баце арсенал и још неке
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И јао ономе од нас који у себи не носи и ту примарну комедијантску компоненту! Недавно сам у Бечу имао прилике да гледам једног доиста великог умјетника. Вјечита штета!
А публика то одсуство пеливан-елемента осјети одмах, од првог маха. То сам могао запазити и код оног у Бечу: диве му се, поносни су на њега, одушевљавају се њиме, на ријечима, преко сваке мјере.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тако сам, на пример, у току својих студентских дана сакупљао податке из објављених читуља у Бечу, постојбини људи који пију кафу и установио да су смртни случајеви проузроковани срчаним тегобама понекад достизали
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Што се плашиш за своје торбе? - рекао је овај високи чиновник. Ниси на дивљем Балкану, земљи лопова. У Бечу си, у престоници његовог величанства цара Аустроугарске.
ми украли из једне од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су баш овде у Бечу покрадена сва права и повластице Војводине и Војне границе.
сам први пут путовао железницом од Будимпеште до Беча; о мојим разговорима са влаковођом и надувеним шефом станице у Бечу; о бесплатном путовању првом класом од Беча до Прага. Топили су се од Милине и старица и старац.
Сваки човек у тој групи подсећао ме је на оне Американце са којима сам се спријатељио на жељезничкој станици у Бечу и који су ме спасли од чиновничке аждаје која је претила да ме врати у тамнице Војне границе.
Жељезничка станица у Бечу била ми је добро позната иако сам је пре тога видео само једанпут. Одатле сам другим возом дошао до Будимпеште.
Следећег јутра приметио сам групу српских студената који су се враћали са универзитета у Бечу и Будимпешти. Били су то моји земљаци из Војводине, а не они из Србије, што сам сазнао мало касније.
Био је сахрањен у Бечу. Његове кости требало је сада покопати на Стражилову, брду у близини Карловаца. То брдо он је овековечио својим
А земља која је сложна у песми и сузама, никад неће изгубити своје јединство. Да су владе у Бечу и Будимпешти могле да предвиде осећања која је ова свечана поворка разбуктала у срцима великог народног скупа, у коме
Жељезничка станица у Бечу била ми је добро позната иако сам је пре тога видео само једанпут. Одатле сам другим возом дошао до Будимпеште.
Следећег јутра приметио сам групу српских студената који су се враћали са универзитета у Бечу и Будимпешти. Били су то моји земљаци из Војводине, а не они из Србије, што сам сазнао мало касније.
Био је сахрањен у Бечу. Његове кости требало је сада покопати на Стражилову, брду у близини Карловаца. То брдо он је овековечио својим
А земља која је сложна у песми и сузама, никад неће изгубити своје јединство. Да су владе у Бечу и Будимпешти могле да предвиде осећања која је ова свечана поворка разбуктала у срцима великог народног скупа, у коме
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Спремио се да са Димишем Мишетевићем види Лондон. Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу. Хоће под старе дане да опроба Трговачку срећу и са далеком престоницом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да видиш ово дете, друже! Чини ми се, нема лепше Баш у Бечу, царском граду, а камоли в Новом Саду. Лице, нами кажу, њено смертним да није рођено; Нису њени оци земни, — бити
И како те пазим, и какву веру у теби Имам, из тог видиш шта ти предајем, и где. Овде, у Бечу, где толико има стихова Колико Фрушка има птичјих песама гора, Све, и дуже и краће, и наше одбијам и туђе, И тек
Бошко Петровић, књижевник, приликом свога боравка у Бечу у јуну 1953. године дао је да се за мене фотографише у тамошњој Музичкој академији Флемингова композиција, и ја је
М. Сарајлијом, Лајпциг 1826, 24, додавши на истој страни следеће објашњење: „Истога года у Бечу, кад је извјесни собратељ пјесана серпскије’ хотио печатат перву књижицу своју, предложио ми је, или паче наложио као
1864, књ. 109, стр. 96; њен наслов је онде: На молбу Вука Стеф. у Бечу смишљена 1814. јануар. 11. за његов купферштих у првој пјеснарици. НЕПОЗНАТОЈ (стр. 122).
Чланак у целини гласи: АУСТРИСКИ МУЦИУС СЦЕВОЛА Под овим именом стои у Аустриско-гражданском у Бечу изданом календару за т. г.
Ето како изпорчено и учен Немац у самом Бечу и најновијег времена предмете наше историје (!) саобштава, и колико је нуждно да се јунак нађе кои би ју просто и
априла 1829. у околини Љубљане (Шмартно под шмарно горо), студирао право у Бечу, где је умро 2. септембра 1855, од колере; писао је песме за омладину, као и родољубиве, а преводио је краће ствари са
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Влада, а овај исти Давид, с овом истом својом блентавом главом, и с овим истим лоповом, могô би једног јутра и у Бечу осванути. Немој те ви мислити шта мислите! Ако не чујем оно: У Име Његово, одма' идем на Окружни Суд.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У предговору збирци приповедака из 1821. године, која је изашла у Бечу, у подлиску првих српских књижевних новина, прошириће своја размишљања: "Пјесме, загонетке и приповијести (пословице)
Када се, после слома Првог српског устанка (1804), чији је учесник био у 26. години живота, нашао у Бечу, он није, по властитом признању, ни помишљао на књижевни позив.
Ћипико, Иво - Пауци
Беч, Беч! — повика из Ненада, као иза сна, и пожури. — Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега? — Паметно питање !— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к'о и други, с дана на дан...
— упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор! — У Бечу је. Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Отишао је рано у пензију и живео до своје смрти у Бечу где је написао и публиковао више дела, међу, њима свој Wелторганіѕмуѕ од којега је прво издање изашло 1843, а друго,
више егземплара првог издања, а друго издање сам нашао у бечкој дворској библиотеци и у библиотеци Универзитета у Бечу.
човека“ види се шта су била његова браћа године 1847, када је то дело штампано у штампарији јерменског манастира у Бечу.
Још док сам живео у Бечу, ја сам бежао у варошки парк, ноћу или у подне, када онде никог више нема. Онде сам, у сени дивљих кестенова,
— Али ипак зато мислим и на ону црну рукавицу, фину, уску, са високим подлактица ма, какве су се некад носиле у Бечу. Сад ћу да се спустим у дубоку долину коју Аустријанци, скромни какви су, зову јарак.
Мила и срдачна добродошлица која ме је врло обрадовала! Не мање Ваша жеља да се са Вама прошетам по Бечу и причам о мом некадањем животу у овом овда још царствујушчем граду.
Кад се године 1683 Турци приближише Бечу, даде тадањи власник тог имања, славни бранитељ Беча, гроф Ернст Ридигер Штаремберг, спалити све зграде на њему да би
Сада, када сте, драга пријатељице, видели скоро цело поприште на којем се мој живот у Бечу одиграо, седнимо на ову клупу у зеленилу пред Техничком школом, да Вам о њему понешто испричам.
Баш за време мога школовања у Бечу, добише аустриске високе техничке школе, по узору на немачке, право да дају докторске титуле и дипломе.
Не због те титуле, него због тога да останем још годину дана у Бечу и проширим своја знања, одлучих да постанем доктор технике.
Зато, чим положих инжењерски испит и отслужих, пошто сам се у Бечу телесно добро развио, свој ђачки рок у аустроугарској војсци, ја се вратих опет у Беч.
У доба о којем сад говорим, он живљаше у Цириху. У оно доба живео је у Бечу, као први секретар посланства краљевине Србије, и мој рођак Јован, син Димитрија, брата мога деде.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и сам учитељ, писао о учитељском позиву (текст „Краткое да простое о седми таинствах учитељскоје настављеније“ издат у Бечу 1760).
Спис „Краткое да простое о седми таинствах учитељскоје настављеније“ издат је 1760. у Бечу. Умро је у сиромаштву у Новом Саду.
Алексије), рођен је у Славонском Броду, гимназију је похађао у Сремским Карловцима и Темишвару и студирао је права у Бечу. После револуције 1848. враћа се на студије, овога пута медицине, али ни њу не завршава.
у Темишвару, Пешти (напушта студије због револуције 1848), Бечкереку (код сликара Константина Данила), на студијама у Бечу упознаје се са Б. Радичевићем и Ђ. Даничићем а студира сликарство и у Минхену.
Гимназију је завршио у Београду, а затим је студирао филозофију у Бечу, Минхену, Паризу и Оксфорду. Био је професор филозофије на Великој школи и члан Краљевске академије наука и уметности.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Добро. А сам ми реци искрено, шта ти мислиш, ти, без жупникове главе? — Ја сам мислио да учим латински и грчки у Бечу — тамо су чувене катедре за то — и да онда постанем професор овде у гимназији, где сам се учио, и да и вама помогнем
Он се бави неким трговачким пословима; има близу пола године како није овамо долазио... Много је у Бечу... Мора бити да зарађује, јер од мене за годину дана није тражио помоћи...
колико је књига тамо, и слика, и разговарај мало с њим, па ћеш чути да није истина, како ти кажеш: да је Аустрија у Бечу.
Ја имам неколико другова Шпанаца у Бечу, и на њима је лик јеврејски, и у њима је темперамент јеврејски. Дебели кукасти носеви бацају у засенак све шпанско у
За три месеца дана сам у Италији више сазрео него у Бечу за године, и него откад уопште за књигу и школу знам! Рим, дај ми Рим, Господе Боже!
Није та посета лекару ништа важно. Сви имућнији паланчани једнога дана почну говорити о специјалисти у Бечу. И затим, једнога дана, погоде и пут до тога специалисте.
— Павле има да ради, и да од куће чује само добре гласе. Оздравићу ја. — То је говорила фрау Роза пред светом. У Бечу, међутим, на молбу и објашњење породичних околности чула је она од лекара сву истину о природи своје болести, али то
Светислав је сад на мом месту у Бечу; и њему треба чинити радости, да бисмо се онда и ми радовали. И тако даље... Јуче сам прочитао у једној лепој
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и 1815. године. Друго издање његових Српских народних пјесама изишло је у Лајпцигу и Бечу од 1824. до 1833. године (у четири књиге), треће у Бечу од 1841. до 1866.
до 1833. године (у четири књиге), треће у Бечу од 1841. до 1866. године (у шест књига), четврто (државно) од 1887. до 1902.