Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Бог нека прашта, а човек нека се свети!... Вода је жуборила. Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
238. Спавај, спавај, чедо пренејако, Успавај се у шимшир бешици. Беша ти је на мору кована, Ковале је четир’ кујунџије, Један кује, други позлаћује, Тећи меће халке на јабуке, А
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4. УСПАВАНКЕ 1 Мајка сина у бешици ниша: „Нини, сине, нини, добро моје. Мајка тебе под ружом родила, Ластавица пупак урезала, А пчелица медом
4 Буна, нина у бешици сина, Буна, нина, сан те преварио! Прије тебе него мајку твоју: Сан у бешу, а несан под бешу!
Хусеин владику, Усред пете у срце јуначко; Мртав паде, а жив кући дође; Кад код куће чудо невиђено: Баба му се у бешици љуља, Отац му се није ни родио, За мајку му отишли сватови. 8. РУГАЛИЦЕ 1.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ То беше Бошко!... А у дворови, На макој свили старог војводе Плакаше дете косе злаћане, Не знајућ, јадно, још у бешици, Да му, сиротом, мајку доводе. То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито! ГЛАВАШ: То беше Спаса!...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А дошли су и они да те лијепо моле, господару, за Радоша, да ни га поклониш, господару!... А ево те још и у бешици служах... знаш кад те оно обучавах орлове стријељат? Па намјеште орла ти уби Иван-бегова најмилија јагара...
о! о!.... ВУЈО (за себе): Е жље, пакоснице, ако ко бога вјерује! Од крви се стреса?... А ономе лудоме у бешици крв је испила... Платила је, бог дâ, онога свијета!... Е, опаке вјештице, жене несрећне!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Остаћу горе, ако треба, три дана и три ноћи да скупим у бешици довољно мокраће да бих их све поштено запишао. А онда ћу сићи, поново рођен, олакшан, раскомоћен и богме — срећан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дође двору бана Задранина, ал’ пред двором Кумрија робиња, она њија од злата бешику, у бешици два банова сина; божју јој је помоћ називао: „Божја помоћ, госпо бановице!
Кад кадуна књигу проучила, два је сина у чело љубила, а двје ћере у румена лица, а с малахним у бешици синком од’јелит се никако не могла, већ је братац за руке узео и једва је с синком раставио, тер је меће к себи на
Своју дјецу л’јепо даровала: сваком сину ноже позлаћене, свакој ћери чоху до пољане; а малому у бешици синку, њему шаље убошке хаљине.