Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину до које ће госпођа Спириница поскочити од
— Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, бога ми, скоро задремали. — Бештија једна — мисли у себи госпоја Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!
Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас. — Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...
се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка гледам и слушам како ђипа и праска она паорска бештија! — Боже, они, сироти, брже одовуд него одонуд — вели Меланија. — А шта је то било, бога ти, Персо?
! — Е, као зашто да не идемо? — Та зар испред носа ти га одвукла, па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка! И ми, ми да идемо!? — Па шта су га одвукли? — И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шâле пустити.
! — Ху-у-у! Та што ће је изабрати, и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!... И онако знам шта и како о нама говоре... — Ех, ти све знаш! — Све, све!
Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: »Поздрави ти, каже, твоју милостиву тејшасонку нек она не тура,
!! И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи! — Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала док сам се досетила тој њеној унцутарији.
— Коњски зуб!... Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она. Ах, ко да је гледам и слушам! Она, она, и нико други!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
одломке, јер непрестано претрчавам стазу на релацији шпајз — кухиња — соба, благим окретом кроз купатило у којем нека бештија управо пребојава пажљиво ону моју беду од шминке и празних флашица колоњске воде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Кога има тамо? питам га, кад се вратио. — Командир, господин потпоручник и још једна бештија... она, што сте је звали „госпа капетаница“... Поздравила ве. — А шта раде?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. — Бештија! Кушмељ од Кушмеља! Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! — шапну Лис. — То није кадар!... То није кадар!
Ја ћу ти јево у брк рићи шта сам до сад мислија о теби. Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ А-ну, сад реците има ли му пара. Е, у твоје здравље!
— Не знам! — вели кнез, тискајући се напоље. — Деде, ако икако можеш, изађи. Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш. — Чекај ме посли ручка иза мађупнице — пришапта Бакоња. — Ајте збогом! Збогом!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; пак опет кафа, шећера сувише. Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, пак најпосле заспала под асталом. Вичем ја: Финеска, Финеска,...
) да, да, ја ћу бити на десној страни. САРА: То ће бити шармант, то ће бити коми фо... А гле, моја Финеска, о бештија једна, да се само не изгуби; ја је морам ићи тражити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Хе-е, мир! Ђаволска кобила... види издалека зелена кола Протићева, и зна, бештија, ко је тамо упрегнут... 'Оћемо ли, госпоја, поред гробља, или ћемо на шикару? — Ето видиш да има више путева.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
прегледајућ младе и девојке ја ли где у танцу ка приковани на ланцу зацене се од многе жеље неотходно са сназирањем бештија безобразних! Како могу то и говорити да и без распаљивања се на њих нису гледали?