Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Преодница је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, Карловачки ђак од Косте Руварца. — Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе!
— Зови ти твога покојног дéку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида. Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир да
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
АДВОКАТ: Хе, хе, како ви можете фемици фљуска казати! ФЕМА: А, фљорцо? Како је то, бештијо? АНИЦА (полети јој у косе): Како је то, фландро? (Шчепаду се). АДВОКАТ: Хо, хо, хо! Виолатио ѕедіѕ іудіціаріае.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Свијећа се угаси, те Кушмељ рече: — Запали је јопет, враг је однија! — Однија ти памет, бештијо мушка! — рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу? — Право кажеш, невисто! — рече гласно Ркалина.
— А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда. — Нагрди ми коња, бештијо!... Уведи га, Шкељо, и истари добро!...
Је ли? Ја кâ вељу... — Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда. — Нагрди ми коња, бештијо!... Уведи га, Шкељо, и истари добро!... — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу...
— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач. — Нисам ја, него је Букар заборавија... — Мучи, бештијо! — викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла.
— Ма шта то може бити? — Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! — рече Дундак. — Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца — рећи ће Тртак, намигујући ковачу.
— прекиде га Дундак — да се Личани... тако... Аја! Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто... Сви зачаврљаше.
Ћипико, Иво - Приповетке
Агент брзо преброја. —Још двадесет хелера. Дај! Ала! —Немам више! —Онда што занрветаш, бештијо! — и утисне јој силом новац у руку. Други нахрупише да потпуно плате. Истиснуше је. Звижну по други пут.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
СОЈА: Каква сам да сам, тек нисам положила матуру. ДАЦА (плане и скочи): Положила си ти све испите на свету, бештијо једна! СОЈА (скочи такође и унесе јој се у лице): Може бити, али матуру нисам полагала. ДАЦА: Ју, ју, ју, пустите ме!