Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
КОЛО Ван њега све је бескрај, варка и злоба, Празнина у ветар претворена ташто. Само је будност песма, и тескоба, Бешчулно место преварено маштом. Измишљање слепог у ковитлац ока, О саплитање кроз измишљен врт!