Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта су мени ти Власи подгорачки и ти Срби Сумраковљани?... Ништа друго него гостољубиви домаћини, а ја бејах њихов гост из далека, примљен и угошћен, а по тим мрким планинама шетао сам се баш као наша господа по парковима, с
А над гробом својих љубавника плаче... Ја сам једанпут војевао за њу, за ту божанствену девојку. Бејах још млад, дете, али и сада... Ах, та ко би жалио за њу крв пролити?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Господе, који ме посеја и зали, Зашто бејах нужан у свету и пуку? Прођох пут и видех све сем тебе. Али Кад год мој брод нагне, нађем твоју руку.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно. Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. — Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање.
— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи. Опет се поклони, па оде низ степене. Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже. Беше извадила махраму и усекњиваше се.
А ја? Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти. Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други живот.
Африка
То би једва чујно, те бејах срећан да ни Н. ни Меј још не примећују. Црни који су нам долазили испредали су једну дивну мрежу звукова над биљем и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад, једно јутро, нађем да се ухватио један грдно велики матор курјак. Бејах се, унапред, зарекао да ћу га, ако га ухватим, жива одерати, па пустити, нек иде у планину и нек јави како, у
Јес, јес, идох, Ђурђе, и до Шлосберга. Слушали смо царски бефел, покорни, Енгелсхофену и Сербелонију. Бејах и у Бечу. Молили смо и пресвијетлог принципа у Венецији. Дворили смо и пашу у Београду.
Теодосије - ЖИТИЈА
„Идите од мене проклети у огањ вечни, спремљен ђаволу и анђелима његовим: јер огладнех, и не дадосте ми да једем, наг бејах, и не оденусте ме!
Тешко мени, што за сан поднесох и шта добих; и зашто, када већ смртним сном бејах обузета, и одмах у њему крај живота не примих, те не бих у ову смртну беду запала!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Хеј мој сине, какав ти бејаше, Какве л' Турком јаде удараше, Та не бејах ни ја кукавица, Ал' он беше наша перјаница.
Ја од чете бејах понајпрви, А вас црвен од турачке крви, Кад гле на ме једне јуначине Као какве мутне облачине: „Стани“, викну,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. Колико пута ме затичеш. Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.
доћи ћу. Хоћу! И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се. Вратих се. Топих се и нестајах. Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао.
Како се била сагла да дигне тестију, тако и остала. На трепавицама сузе, уста болно, плачљиво развучена. Али ја бејах доста снажан, те издржах тај поглед. — Ах! ... — уздахну она и диже тестије, па једва изиђе на капију.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
једва пустила, у Хагија Софији причест ми нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао
те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао доли господа Бога самог.
старећи, док седим у кожуху да у тај давни час кад усамљен и сирот престоницом васељене ходих најближе лепоти света бејах. ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ У недељу су ми капије отворили на граду источноме анђели што нашки су говорили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ако наиђу пешаци, све би јој попили. Дохватим ашов и почнем копати. Таман бејах готов, када се зачу топот коњских копита и неко се заустави пред кућом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта ће ти рећи бабо? — Не брини! — Славе ти, прођи се! — Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Раздао бих уз пут, као бакшиш.) КАКО СЕ РОДИЛА ЉУДСКА МИСАО Бејах у Крапини, и тамо сних Време пре временâ свих, Мир и тишину давнога света, Оног од пре милион лета; Била је јесен,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Вечерас, када сам крај стола Писао боле јадног срца свога, Радостан бејах сред тешкога бола Што, с тебе, душу мораше ми грозно. Крваве сузе ја сам тада лио, Сâм, ради тебе, у то доба позно.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ја многогрешни и увек клонуо на подвиге духовне бејах у манастиру нашем Пресвете Владичице и Богородице Наставнице наше, и да ли послужих, или потрудих се, или не мале туге
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сама сам била сред гомиле хучне; Морила ме је чама и досада, И вређале ме речи песме звучне; Повратку бејах и самоћи рада...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Шта онда“, размишљаше он, „ако риболов не успе? Препредени Милон сву одговорност за то свалио је на мене, а ја бејах тако блесав да је примим.
Па кад бејах у стању да вас, трагичаре, разумем, зашто да не схватим дела једног Иктиноса, Мнесикла и Фидије?“ „Потребно је, дабоме
„А како стоји, синко, са твојим знањем геометрије?“, запита Платон. „Како да ти кажем, учитељу? - Спочетка бејах неук, али од када дођох, пре две године, овамо, много сам у тој науци напредовао; Еудоксос из Книда беше ми у њој
“ „Ми смо их одгурнули од себе“. Он ућута, па онда настави: „Но ја бејах жељан тога знања“. Очи му засветлише. „Почех код својих сараценских пријатеља да учим њихов језик, да ценим духовне
Ту сам бригу поверила свом најстаријем сину да као земљоделац подигне и прошири очинско имање“. „Али ја бејах“, узе реч Исак, „врло рђав земљоделац.
“ „Ја у оно доба не бејах више код њега у служби, но једног дана - то беше некако пред јесен - сретох га у дворишту Универзитета.
Није потребно да их поново читам, јер сам пре тридесетседам година, док још бејах у потпуној својој снази, урадио све што сам могао; сада бих само унакарадио своје дело.
ли је то била последица морске болести која ме на мору стално спопадала, или је друго што било томе узрок, тек ја не бејах више способан за већа путовања, већ сам, кад се вратих у своју отаџбину, стално побољевао, а могао се посветити свом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја брзо скупих ноге које бејах угодно опружио преко целог седишта, па скромно заузех угао који сам изабрао као најзгоднији и не гледајући човека који
И зашто све то не беше ружан сан? Зашто ми је требала та грозна парница за коју не бејах дорастао? Тренутно ме обузимаше страх као да сам учинио злочин.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Националисти из групе омладине нападоше носиоце жуто-црног знамења, а у том сукобу ја бејах ухваћен када сам стао ногом на оборену аустријску заставу. Преда мном је сада било избацивање из школе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Стократно му хура виче сваки Србин, сваки брат; Радо њиног осећања изражавам мол и дур, Та и оне педесете ја му бејах трубадур. Шетај, шетај, гази блато, Абуказем’, брале наш, Гази блато обилато, ти га добро газит’ знаш!
Петровић, Растко - АФРИКА
То би једва чујно, те бејах срећан да ни Н. ни Меј још не примећују. Црни који су нам долазили испредали су једну дивну мрежу звукова над биљем и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се жељан врнух дома, Своме гнезду, своме куту. А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја сам давно путник тај што носи јад, Ја сам онај који жићу бејах рад. И крај гроба свога, берућ стручак цветка, Певам песму своју немилог свршетка.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Поводи? ЈЕЛИСАВЕТА: Још мала бејах, врло малена! Тек једва знадох речи тепати, — Па су ми, кнеже, седи грофови, Херцези силни страних дворова, И
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Милост, о Боже мој! ВИИ У грех зачет бејах ја, У злу ме мати родила. А ти би хтео чисту душу, Душу јаку и без мане. Греших ја, греших ја, Сагреших много ја.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Шта ли смо цвећа погазили, То бог једини само зна! Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја. Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд... И то је прошло.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
али од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне... Ваљда бејах и сноб... али после свих великих екстаза, отупим чак и досаду да схватим. Не, не!
ђоном тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се стрви Језика отеченог куках и бејах жедан Да извршим, о да извршим већ једном Освету ону крви Мајко ја сам и тебе вређао својом речју Опевао муке твоје
лежај и стан, Да плачем, да захваљујем на оном што и не би Никада у животу, на путевима који и не воде кроз свет, Бејах толико слаб, да само губљах свест.
Ти знаш, једини знаш, да лице твоје штујем.“ Затим бејах из рођене свести избрисан, Која још увек будна осврнута стајаше небу, Под њоме лежах, телом, одавно искрхан; Нечије
знађах да ће потом преклати стадо јагњади; И да ће звезде попрскати младошћу моје крви; Као жртва, лукавства му, бејах толико први, Да сам гледао за њим, још дижући сан с лица, у чуђењу, Стално сам налазио траг његов светли при мом
Али подлости твоје, али несталности. Поред све своје мржње, поред зависти: Побеђен сам. Увек ти бејах присан. И онда. И онда такође. И када је потекла први пут ова крв из мене.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Снатрећи обдан сам лутô По улицама свијем; У чуду свет ме је гледô, Ја бејах тужан и нијем. Ноћу је боље било, Сокаци пусти и само Ја сâм са својом сенком Лутô сам тамо и амо.