Павловић, Миодраг - Србија до краја века
он из воза још је прошле ноћи изнад каменолома видео девојке с огрлицом чешњака нагињу се хаљина им преко лица оне беље од месеца што их држи да не падну низ литицу у лобању што бежи из доба и Србијом скита певајући лобања једног
скупштина болница и хотела моја душа хоће светилишта нек ми се тачно каже где је оно што се ујутру бели од зоре беље има дугачке плетенице под којима се превија Ибар чија су то леђа гледам кроз дурбин видим видовите даљине тамо где се
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Четири ветра дохватише Свилено ткање беље од снега— Сваки је за се хтео Драгоцени њен вео— И, бијући се, поцепаше га У кончиће и влакна, Па у бурноме
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту | и снагу негују, да су што беље, што страсније. И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
умрлог ко ноћно воће зри, Ко успаване птице чија срца још стреме, Тако ћуте те руке, док огањ под њима ври. Беље но тешки месец који више неће да носе, Оне се разлиставају већ у иструлело цвеће; Нити ће провући прсте кроз сунца