Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вече се спуштало благо... Пролетњи данак се скривô, И цветно стресајућ грање ветар је хладнији бивô. Од свуда провеја струја тишине, миле и благе, Уморну појећу душу мелемом љубави драге.