Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Јесте ли разумели? — запита још строже командир. — Разумемо! — Батерија да се врати у бивак. По ручку да се изврши детаљни преглед људи, коња и возова, и да ми се о томе поднесе извештај у четири часа.
Али имало је дана кад им није било до причања. Нарочито кад по доласку у бивак треба чистити оруђа од прашине, или када однекуда из даљине треба на леђима носити сламу за простирку људи и стоке.
И командир се наљутио. Неко је морао бити крив. По доласку у бивак наредио је да се удари по пет батина сваком возару чији су коњи рањави.
— Које су вере? — запита неко од војника. — Па видиш: швапске... Поворка је замицала, те се вратисмо у бивак. А када смо водили коње на коњопој, пролазећи кроз варош, чујемо да су Аустријанци заузели Шабац; по другима, прешли
НА ПАДИНАМА ЦЕРА Било је то шестога августа, око поноћи, када се кроз бивак пронесе глас: „Дижи се!“ „Устај одмах!“ Свуда око нас је блистало, свиткало, а ваздух је подрхтавао од грмљавине из
Још пију и пиво... Прођосмо мост и, на крају вароши, на некој пољани, готово у сам мрак, постависмо бивак. Строго је наређено да се из логора нико не удаљује. Због тога је мрмљао потпоручник Александар.
Леле... Качамак би се направио од нас. Када смо се пред подне вратили у бивак да рапортирамо како ништа значајно нисмо видели, капетан Јован заустави коња па нам се обрати: — Разуме се, ви нисте
— Он ободе коња и са пуно важности, као вођа патроле, уђе у бивак. Још истога дана наредили су да се спремимо за покрет. Мрзовољно и без журбе, војници су приводили запреге...
Чак и онај на стражи код врата, наслонио се уза зид и спава. Неко предложи да се вратимо у бивак на Бањици. Варош се била испразнила. Копите коње одјекивале су тупо у мрачној и пустој ноћи.
После дводневног марша, заустависмо се у једноме селу, покрај железничке пруге, у близини Београда. Наш бивак налазио се крај циганских кућа.
смо одмах поставити страже унаоколо, да бисмо одстранили нежељене госте, који су као мушице утрчавали непрестано у бивак и унезвереним погледом тражили свакојаке отпатке. Дувао је хладан ветар. Војници наложили ватру око које се сакуписмо.
Милутин ме благо дирну по рамену и поведе у бивак. Причао ми је нешто, вероватно ме тешио. Али моје мисли биле су далеко.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
рапетане... И уморни војници, после тога, маршују механички, лакше и ведрије... А тек што се стигло у нови бивак И људи појуре да се сваки о себи побрине, вичу Ресимића: — Еј ти, наказо, трчи, придржи коња командиру.
Кад је боље свануло одред доби наређење за покрет у оближње село Ипсос, одређено за његов бивак, где стиже после једнога часа лаког и пријатног пешачења, а по дивноме путу између маслина и кипариса, по коме је,
пешачења, а по дивноме путу између маслина и кипариса, по коме је, после Албаније, права сласт било маршовати. Бивак, у који он стиже, био је ограђен жицама, и то изазва доста нерасположења, а налазио се на самој морској обали у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он ме пољуби... Обојици нам потекоше сузе... Мрак је пао увелико. Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак. Али таман што сам стигао, кад повикаше: — Дижи шаторе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али задржаше нас неочекивано на пола пута у Ћуприји. Ту се истоварисмо и на једној пољани подигосмо бивак. И замисли, док се у Бугарској вршила увелико мобилизација и концентрација трупа на нашој граници, ми смо седели,
Док смо били још у Ћуприји, наиђу једнога дана мештани у наш бивак и доведу једнога мангупа коња. Веле, сигурно је из нашега пука. Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона.
Веле, сигурно је из нашега пука. Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона... А ти знаш њега... Он је у стању да дигне на ноге целу батерију за неки мали
Опет бивак неке батерије. Каре без точкова леже као мртвачки сандуци, а разлупане цеви зјапе као мртве змијурине. Мало даље, пепео
А на крају равнице је село, прилепљено уз брег као птичје гнездо. Вођа нам рече да ће у овој равници бити наш бивак. Разиђосмо се на све стране, да бисмо изнашли све што је потребно за смештај војника.
Најзад смо разумели да они наш папирни новац неће да приме. Вратили смо се у бивак и благајник пука даде нам две хиљаде сребрних динара. Нових и сјајних, још неупотребљаваних.
— говорили су војници међу собом. Наиђоше наши официри и рекоше да ће нас водити у Ипсос, где је за нас одређен бивак. Чекали смо да се и остали искрцају...
Док су се казани пушили, војници су уређивали бивак. Од подераних, старих шаторских крила подигоше некако шаторе који су личили на черге.
На изласку из вароши сачекасмо један теретни аутомобил, који нас одвезе до близу логора. У бивак смо стигли када је већ пао мрак...
А када би нама и војницима већ досадило, онда командујемо: „Напред марш!“ — обилазимо бивак и тада би одјекивао туп удар поткованих цокула: трап, труп, трап, труп...
Али питао сам доле у пуку, и они ми рекоше да ће сутра доћи једна француска пољска батерија. Рано изјутра у наш бивак уђе та батерија. Кони снажни, велики. Топови нови, сјајни. Војници се окупили и посматрају.
Једнога дана јуна месеца стиже наређење да се упуте војници за пријем стоке. Бивак је наједном оживео. Стигли су већ и аутомобили, којима се превлачи храна.