Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Возари напред... Вас четворица бићете пожарни у штали, а од послужиоца, вас четворица, пожарни у биваку и још вас четворица — стража код топова. Све ја морам... — Господине наредниче, ја сам мислио — усуди се Траило.
Али запрљани топови, неотимарени коњи, онај неред у биваку, а нарочито спуштено крило на шатору команданта дивизиона, који је увек на ногама, био је доказ нашег замора...
Ускоро су се чуле оштре команде, војници су чистили оруђа, други тимарили коње, трећи одлазили за храну, у биваку је врило као да се пук вратио са неке параде. А одаслана је и једна официрска патрола дуж Саве, у циљу осматрања.
Неиспаван од ноћног седења, враћао се наредник друге батерије. Када се приближио биваку, накривио шајкачу на десно уво, забацио сабљу испод мишке, уздигао лево раме, па важан и достојанствен ушао у бивак.
Видим иде сигурним правцем те му попустим дизгине и ударим мамуз. Угледах и светлост у биваку, и у неколико скокова стигосмо пред кућу. — А командир? — Падоше једно другом у загрљај... једва се одлепише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У Тим протицањима крв нам се искварила. И наружила се земља од погашених огњишта. Две зоре никад на истом биваку. Кад мењаш огњиште, и нарав ти се мења. Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј ми, у злу су сви луди зли.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
огромна сура и светлуцава гусеница мили, гурећи се и растежући се прашњавим друмом, он се још вула сам по усмрделом биваку пуном растурене сламе и свакојаких отпадака, и тако увек нешто чепрка маљицом и тражи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шатори су били сасвим поцепани, а вода подилазила испод војника. Било је тешко наћи дрва. У суседноме биваку налазили се пешаци. Око подне кренуше некуд. Онако изгладнели, исцепани и прокисли, личили су на колону скелета.
— А-ја... док ми се не заглави у гуши, да осетим залогај, не вермам ти ја то грицкање. Једном, али вредно. Живот у биваку није се обављао по оним мирнодопским правилима, већ више по навици и потреби.
Али без хлеба. Баш на Божић седимо поред ватре, а у суседном биваку угледасмо свештеника са епитрахиљем. Око њега група војника. Запита неко, шта раде тамо. Опева једнога војника.
— Шта мислите, ко ће коме пре да подвали? — пита Живадин. — Зар још питаш!... То ћеш најбоље видети у идућем биваку, када почну ови наши да износе „успомене“ од Енглеза — одговори Душан.
Команданти су измишљали којекакве послове у биваку. Али бадава, било је све то досадно. Војници никако нису могли да схвате зашто их сада терамо да превијају тело напред
Али добро да је укуваш, иначе ћеш наново. По биваку се пронео глас о писменој оставци посилнога поручника Луке. И сви сад долазе да дирну Луку.
Даћу ти новац, па да кренеш као човек. Хајд’ сад, иди!... ХИЛИ Солун је прилично далеко, те нам је већ досадно у биваку.
Војници из околних логора истрчавају на пут да виде. И они се радују. Сви су као препорођени. У биваку прилазе послужиоци и тапшу коње.
Командир скочи. Онако бунован трљао је очи и мрмљао: — Ама само што сам заспао!... Поједоше ме комарци. У биваку се чуо жагор људи, звецкање ланаца и трупарање коња. Погледао сам на часовник.