Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њу прође нека језа. Али се крете за матером... Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи. Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај... И она се предала као јагње кад га на клање воде...
Теодосије - ЖИТИЈА
Тако и светога помазујући знаменова. После овога прот је све који су ту били помазао светим миром, и освештавани биваху као од оца, а који су трпе ли од нечистих духова и који су боловали од сваке болести, додиром гроба и помазањем светим
И сви чувши о благодати Божјих чуда која се догодише на преподобноме његову оцу, задивљени биваху и Бога хваљаху. Хоћу овде да испричам мржњу браће, а устежем се од стида.
небеским и земаљским даровима, јер од оба брата благородни беху обдарени, и сви ништи, који веома многи дођоше, биваху обасути милосрђем. Јер у великом весељу душе били су усрдни да све даду.
Јер његова реч сладошћу меда све је наслађивала. Чудеса и силе светих не биваху обични. Него молитвама једнога, а помазивањем миром другога духови изгањаху се, болести исцељиваху се, раслабљени
и сви од самодршца па до последњега биваху помазивани светим миром од реченога свештенослужитеља, Илариона, и узимаху га да носе својим домовима, да их освете.
у множини се стицаху да виде светога, и дотицаху његових светих моштију исцељење од многих болести добијаху, јер не биваху обичне силе преко светога од Бога у част светога.
Јер мучени нечистим дусима слободни биваху, хромима хођење и грбавима исправљење и глухима слух дароваше. Пошто није могла множина народа да приступи к његовим
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
но што је била пређашња, али је она наставила повјесно значење оне прве; у њој сјеђаху господари Црне Горе; у њој биваху велике народне скупштине; многе поносите главе, што гдје друго зорно збораху у име царева и краљева, тај је скромни
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. — Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
душе пио нам је до дна, И хиљаде шара, врелих кô страст лавља, Играху кô очи два пантера сродна, Док небеса сива биваху све плавља.