Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Тогда муж не имјејет увеселенија о неј, и тако всјако дјело јему досадно бивајет. Она јест веју срамоту и страх изгубила, и јавно говорит: Ја не пекусја о том что људије о мње глагољут.