Ћипико, Иво - Пауци
Заустави се, сустављајући у се дах. — Да ми је знат' куд се је до ове уре скита! — говораше отац. — Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. — Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац.