Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Па се све почело таласати око мене као некад у кабини „Вердона“ кад сам болестан путовао у Бизерту. Све сам стрепио да не падне лампа што је висила над нашим главама и мора бити да сам имао упрепашћен изглед као жена
Краков, Станислав - КРИЛА
Она се насмејала Бори као старом познанику. — Оздравља, мали... још мало па ће у Бизерту. Мија се мрштио. Није он хтео у Бизерту. Не због сумарена.
— Оздравља, мали... још мало па ће у Бизерту. Мија се мрштио. Није он хтео у Бизерту. Не због сумарена. Због њих је потпоручник из трећег позива коме је камен на путу избио око, утекао ноћу из болнице
Био је сазнао да је одређен у први транспорт за Бизерту. За њиме послати телеграм нашао га је у команди. Гледао је једним оком како војници старци туцају камен крај пута
У команде, депое и Африку. Мију су и против његове воље однели за Бизерту. Отпутовао је великим санитетским бродом, који је дању ширио огромне црвене крстове на беломе телу, а ноћу ипак пловио
Дан је био њин. Душко је изашао из болнице са једва зараслом раном, а бароница је пратила транспорт за Бизерту. Говорила је да је свему томе крив љубоморни Роже, а можда и сам шеф. Још је овај дан био његов.