Сремац, Стеван - ПРОЗА
тако и притајен као рис; и чекао је само прву прилику кад ће онако на његовски начин дочекати Марјана гимназисту и билијаристу. И једнога јесењег дана поподне, прошло већ пет сахати.
— Али ја знам! — рече Радисав и исука онај грдни шлајферски каиш, па стаде макљати и преко и уздуж младога билијаристу. Кад га добро истуче, запита га опет: — Па кол’ко има? Знаш ли бар сад? — Не знам! — А знаш ли зашто сам те био?