Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад бирташ наложи у фуруну и запали свећу, и у соби ништа друго до свеће. Угреја се нешто фуруна, и ми се огрејемо и почнемо вечер
Црвено, истина, али на дно пала као нека среш; и на дну по 2—3 драмајлије; кад ти хоће да донесе, а бирташ узмућка, те се зацрвени, а од винскога осећања ништа нема.
бундом у каруце и леже, Теодор и Чардаклија по клупама, а ја, простревши нешто ћилимчића, баш покрај фурунски̓ врата. Бирташ наслага брезови̓ дрва пуну фуруну, пак затвори и рече: „Немојте отварати, док сва дрва не изгоре и угљен се учини:
То је било баш лицем на Свјатаго Димитрију мироточивога тј. октобра 26. дне 1804. года увече. Веће нам бирташ почео давати ручак и вечеру.
, војни старешина, отприлике у чину мајора БИНА-ЕМИН, тур., надзорник за зидање и оправке државних зграда БИРТАШ, по нем., крчмар БИРЦАУЗ, нем., крчма БЛАГОВОЛЕНИЈЕ, рус. слон., добро расположење, наклоност БЛАГОДЕНСТВИЈЕ, рус.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Преноћиће у једној великој чарди. Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше. Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. Чамча пита има ли за њих собе.
Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. Чамча пита има ли за њих собе. Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.
Мађарски говоре. Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. Сад су већ били начисто. Један другоме дâ знак, па оду у собу.
Сад су спасени. Два кочијаша су лако рањена. Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави. Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима,
После одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве. Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што
— Па хајд’ нек’ буде. Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера. Нашао га баш у цркви где мала. Када је молер чуо каквог мужа има
Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао. Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.
Сасвим је погођен. Госпорад Софра сам себи се допадне. Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.
Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди. Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла. Господар Софра сад почасти и молера и бирташа.
Исплате што су били дужни бирташу. Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу. Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све
Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају. Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима. Ишту јести. Бирташица каже да нема, вели „шабес” је. Шта ће сада?
Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. Дођу до оне чарде. Бирташ га није познао, тако је ослабио. Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
НЕ ТРАЖИ ЈАЗБЕЦА Годинама тако, тихо и ником на сметњи, живио је бирташ Марко Бенић, проводећи дане за излизаним шанком своје радње.
су с блиског аеродрома авиони чешће полијетали, а кад би над предграђем забрујала нека нарочито гласна формација, бирташ Марко надизао је само једну обрву и мрмљао: — Ови ће на Дрвар ил на Козару.
— Па ја сам отуда, знам тамо сваку кућу — први пут гласно јави се бирташ. — Ако га ја не бих сад нашао, пљуните ми у брк.
Џорлава тетка Марта узнемири се и поче да зановијета: — Марко, буди миран и не тражи Јазбеца. Шта ће то теби? Бирташ је само повлачио непријатним зеленим очима и одвраћао: — Не мијешај се ти у мушке послове, шта ти од тога знаш.
— Буди миран и не тражи Јазбеца, опет ја теби велим — инатила се тетка. Упорни бирташ оде и у своје село, остаде тамо неколико дана, а кад се вратио, заједно с њим стиже и глас: — Ухватили Јазбеца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Киша ме лема, Ветар ме праши, Деца вичу: „Беж’, ето га, Сад ће т’ ујести!” Трогер ме гура, Маргер ме тура, Бирташ неће да ме служи, Сви ме терају. Слушкиња неће, Госпоју не смем, А курве ме обилазе, — Тешке невоље! Пре 1822. год.
Госпоје немам, Фрајле ме неће, Којекакве дроље нећу, — Моје невоље! Мајстор ме гура, Хаускнехт ме тура, Бирташ неће да ме слуша, — Јао невоље! Од две верзије очевидно је боља она коју сам ја објавио год.