Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Очо јуче у Темишвар послом, господине. Спремамо!.. Имаћемо у недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица. — А каква калабалука? — пита је Пера. — Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.
— А каква калабалука? — пита је Пера. — Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи. — Сад...
— ... А узеће ову овде што је сам ту пеглала па изишла тамо — продужи бојтар и показа камишем на врата на која је бирташица изашла.
— Па још за два сата пута стићете. Стићете комотно још за вида у Ченеј. Платише бирташици ракију и вино. Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку. Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им срећан пут!...
Платише бирташици ракију и вино. Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку. Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им срећан пут!...
— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а? — Нисам точио... а што ја да точим! Ваљ’да је шљивовица!
та немој више; доста је!« А он вели: »Још мало«, па још квари. — Е, гледај ти само једне кéре неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још он пробира! — ... него ти тако; увек волиш да ме цвелиш...
— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање. — Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам! А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!
А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема! — Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица, пеглајући једнако. — Та шта ме и тај бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме! — Не бој се!
— Е, кад ти у Рожданику пише — говори бирташица, а навлачи на даску другу шлинговану сукњу — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала. Е, онда можеш скакати...
— ’Оћу! ’оћу, тàки! Само ме немојте, снаја, цвелити више... — Па онда — даје му бирташица упутства — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по леђи све док једе, халав је па гура
— ... а кад га к’о чеше по леђи — наставља бирташица и не слушајући га — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’, а он је и онако понајдебљи... — ...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима. Ишту јести. Бирташица каже да нема, вели „шабес” је. Шта ће сада? Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. — Шта ћемо сад, Чамчо?